Печат, 9. 6. 2023, Божидар Зечевић: Владика Николај по трећи пут међу Србима [II]

Свети Владика Николај Oхридски и |ички Фото: Печат

Први повратак нашег Светог владике догодио се у мају 1919. када је по тријумфу своје мисије у англосфери био хиротонисан за епископа жичког у Саборној цркви у Београду. Узлет пун славе за победничку Србију, чију је херојску епопеју Велимировић тако успешно промовисао у англосаксонском свету да га је начелник генералштаба…

Цео текст

Искра, ИН4С, 6. 6. 2023, Милош Ковић: Крајина као симбол и суштина историје српског народа

Крајишници, Чувари Христовог гроба у Хиландару о Видовдану 2018. Фото: Портал ХИЛАНДАР, Фондација Задужбина Светог манастира Хиландара Постоји једна реч коју, због нашег духовног здравља, ваља упорно и стално понављати. Потребно је да је изнова изговоримо управо данас и нарочито овде, у древном Крушедолу, на падинама Фрушке горе, нове, српске Свете Горе, у Срему, уточишту српских прогнаника, од Светих Бранковића до данашњег дана. Та реч је –…

Цео текст

Печат, 28. 4. 2023, Академик Василије Крестић: О нужности да се што пре подигне српски Јад Вашем, меморијални центар посвећен жртвама геноцида

Академик Василије Крестић писао предговор књиге Фото В. Данилов В. новости Згрожен стравичним злочинима који су се дешавали у Независној Држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није…

Цео текст

Стање ствари, Искра, 20. 4. 2023, Милош Ковић: О геноциду над Србима у Првом светском рату

Мачва после покоља српских цивила, дечака узраста 14 и 15 година, братских аустроугарских јединица Хрвата, Срба, Далматинаца и Словенаца, август 1914. Фото: Архивска фотографија, Риста Марјановић „Ратни албум 1912-1915“, Народни музеј Шабац, Министарство одбране (заштићено културно-историјско добро)

Оно што се догађало са Србима 1914-1918. сасвим одговара дефинисаном појму геноцида у Конвенције Уједињених нација о геноциду (1948) Да ли су у Првом светском рату Срби претрпели геноцид? У српској историографији ово питање и данас изазива несналажења и недоумице. Срби су, наиме, заједно са Русинима, први народ који је,…

Цео текст

Политика, 16. 4. 2023, Момчило Павловић: Београдски крвави Ускрс 1944. године

Савезничко бомбардовање 1944: Породилиште Краљице Марије у ул. Краљице Наталије, данас студентска поликлиника Фото: Књига „Крвави Васкрс 1944. “

Два ускршња радосна дана, недеља 16. и понедељак 17. април 1944. године, за Београд и његове житеље претворена су у „Крвави ускрс”. У та два дана савезнички авиони бомбардовали су Београд „просипајући бомбе широм вароши”. Разаране су и порушене куће, улице, болнице, надлештва. Иако су у инструкцијама пилотима били означени…

Цео текст

Српско наслеђе, Број 15, 16, 17, ратнo издање – јун 1999, Др Животије Ђорђевић: Геноцид над Србима 1941-1945. [из Архиве]

Колона Срба са Козаре на улазу у хрватски усташки логор Сајмиште / Семлин , јул 1942. Фото: Архива, Музеј жртава геноцида Демографском статистичком методом је утврђено да су, усвајањем просечне годишње стопе раста 1,70 одсто за период 1931-1941 и 1,95 одсто за период 1941-1948, укупни демографски губици (Срба) у Другом светском рату износили 1.820.000, од којих је 156.000 нерођених, 57.000 одсељених и 1.607.000 убијених.  Ако је Срба у Југославији 1948. било…

Цео текст