BalkanskaGeopolitika, 3. 6. 2020, Драгољуб Петровић: Дубровачка књижевност хрватска само уз фусноту [из Архиве]

Дубровник: Гундулићев трг, крај 19. или почетак 20. века Фото: архивска разгледница. 1903, Слободна Херцеговина Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су…

Цео текст

НСПМ, 3. 12. 2012, Војислав М. Станојчић: Сад би да нам узму и писмо [из Архиве]

Резултати пописа становништва Дубровника, Далмација, Беч 1908. Reichsräte vertretenen Königreiche und Länder, Bd. 14 Dalmatien, Wien 1908 Тек што се због ослобађајуће пресуде ’херојима‘ Олује донекле стишало одушевљено дивљање домољуба диљем њихове ’лијепе‘, из Загреба је стигла нова потврда тачности изреке Јована Дучића да су „Хрвати најхрабрији народ на свету, не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде“: Хрватска академија знаности…

Цео текст

Kosovo Online, 26. 12. 2025, Ракочевић: Обрачун са српским језиком траје 25 година, Куртијева изјава врхунац дискриминације

Живојин Ракочевић Фото: Политика Председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић оценио је за Косово онлајн да је позив премијера у техничком мандату Аљбина Куртија новинарима из српских редакција да питања постављају и на албанском врхунац дугогодишње институционалне дискриминације српског језика. „Постоји мали број тих несрећних закона овде у Приштини које Аљбин Курти није…

Цео текст

Глас Српске, 30. 11. 2025, Драган Мијовић: Како су Турци затварали бањалучке школе

Десно: прва Српска читаоница у Бања Луци, основана 1845, изглед 1882. (лево: Апотека породице Брамер) Фото: Marković Peković Vanda, The first modern pharmacy in Banja Luka: The Brammer family, three generations of pharmacists, 2020, researchgate.net Кад су Турци покорили средњовјековну Босну, све дотадашње државне културне, економске и друге тековине нашег народа за многе вијекове су гурнуте у мрак ропства. Обесправљеној хришћанској раји је остало само да усменим предањем и народном епиком чува сјећање на своје краљеве и цареве из времена успона и угледа српских држава.…

Цео текст

Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости

Донски козаци (1877), Јулијуш Косак / Juliusz Kossak (1824–1899), акварел, 70,5 x 46,5 cm Фото: Wikimedia Commons, Народни музеј Кјелце Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да…

Цео текст

Вечерње новости, 17. 11. 2025, Без ћирилице је лако изгубити идентитет: промовисана књига ’Српски језик и ћирилица – огледало српско‘ проф. Срете Танасића

Мирослављево јеванђеље (12 в) , стране 1 и 2 Фото: Народна библиотека Србије, Википедија, Nikola Smolenski КЊИГА „Српски језик и ћирилица – огледало српско“ аутора проф. др Срете Танасића, која је објављена у едицији Расправе новосадског издавача Прометеј, недавно је промовисана у Културном центру Чукарица. На промоцији је разговор са аутором и публиком водио др Милета Аћимовић Ивков, а књига која говори о многобројним проблемима везаним…

Цео текст