Печат, 27. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Немањићи у Далмацији [II]

Манастир Крка (~1350) Фото: Wikimedia Commons, Zrno, CC BY 3.0 rs Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Двехиљадегодишњи континуитет хришћанске цркве у Далмацији, од апостолског доба до данас, у најужој је вези са српском државом и црквом дуго пре настанка самородних српских краљевина и црквене аутокефалије у немањићко…

Цео текст

Искра, СРНА, 1. 3. 2026, Штитити српски језик и борити се против присвајања српске писане баштине

Повеља Кулина Бана (1189), детаљ Фото: Светигора Лингвиста Срето Танасић поручио је да Срби морају на све начине да штите свој језик како у матици, тако и у региону, борећи се против својатања српске писане баштине, што се данас масовно чини како би се осигурала утемељеност новопроглашених језика. Танасић је истакао да је српски језик један од…

Цео текст

P-portal, 27. 1. 2025, Леон Ћеванић: Мирослављево јеванђеље није ’хрватски кодекс‘ настао око Стона

Мирослављево Јеванђеље (12. век), детаљ прве странице Фото: Wikimedia Commons, Nebojša Stambolija

Према повијесним изворима, Мирослављево јеванђеље настало је по наруџби хумског кнеза Мирослава Завидовића на подручју данашње Црне Горе, док тврдње Слободана Просперова Новака да је рукопис настао око Стона и да представља „хрватски кодекс“ немају упоришта у релевантној хисториографској и филолошкој литератури. У свом рецентном гостовању у Подкасту Велебит Слободан…

Цео текст

Политика, 9. 12. 2012, ХАЗУ својата Мирослављево јеванђеље [из Архиве]

Мирослављево јеванђеље (12 в) , стране 1 и 2 Фото: Народна библиотека Србије, Википедија, Nikola Smolenski Мирослављево јеванђеље, најзначајнији и најлепши српски рукописни споменик, проглашен је за „дјело писано хрватском ћирилицом и старославенским језиком хрватске редакције“! То је обзнањено на међународном научном скупу „Хрватска ћирилична баштина”, одржаном крајем прошлог месеца у Загребу, под окриљем Хрватске академије знаности и умјетности, а поводом петстоте годишњице ћириличног „Дубровачког молитвеника“,…

Цео текст