Неколико дана пре свечаности поводом 50 година од Првог светског рата, у децембру 1964. године, по налогу Јована Веселинова, тадашњег председника Централног комитета савеза комуниста Србије, на мермерној табли која се налази у Спомен-костурници Колубарске битке, у крипти Цркве Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, преправљен је податак о броју Срба… 
Прича о мучки убијеном свештенику Недељку Стреличићу није осуђивачка, већ отвара поглавље наше историје о којем се деценијама готово ништа није говорило. По Београду има много гробница у које су убијени сахрањени тајно, ноћу. Грех је да се ти људи забораве. Никог не треба да заборавимо. То је наш циљ,… 
Власти у Берну омогућиле су усташком злочинцу кога су звали „крвником са Балкана” да се под лажним именом 1947. домогне Ирске, а потом одсели у Калифорнију, пише лист „Ноје цирхер цајтунг” – САД су га тек 1986. изручиле Југославији, проглашен је кривим за ратне злочине и осуђен на смрт, али… 
За сајт Српска историја говори угледни српски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић. Специјалност му је дијалектологија. Написао је 20-ак (ауторских и коаутоских) књига међу којима и: O говору Змијања, Говор Баније и Кордуна, Српски језички заперци, Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола, Фонологија српског језика (са… 
Дело Станислава Кракова готово 50 година било је политички табу, у домену Удбе и њених „црних листа“ у нашој филмској архивистици. Међутим, полако се открива његов филмски опус Наше последње победе у Великом рату остале су у болном сећању Станиславу Кракову кад је напустио војску после покушаја самоубиства 1921. године,… 
КАМЕНИ орао испред Соколског дома у Батајници је споменик изгинулим српским добровољцима из овог дела Срема у Великом рату, али и сведочанство да сећање није безопасно и да увек има људи који су спремни да ризикују много да би га очували. Један од њих је Милутин Обрадовић, једини који је,…
