Како је професорка француског спасла једно одељење крагујевачке гимназије да не буде упућено на стрељање. За Вермахт, крагујевачки масакр био је осветничка мисија према дивљачком балканском народу који треба „довести у ред“, а за Србију је један од угаоних каменова савремене историје. Генерал Франц Беме замрзео је Србију и Србе…
Крагујевац – Шта је музеј, установа која само нешто чува или и место сусретања људи који разговарају, коментаришу изложено и размењују утиске и ставове о виђеном? Историчар Марко Терзић ово питање сматра важним, али за њега оно није једино. Изложбом „Punctum saliens”, овај кустос Спомен-музеја „21. октобар” заправо покреће расправу…
Да се не забораве наши страдали Циљ Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку јесте да се најпре попишу настрадали, а затим да се у Београду подигне здање које ће достојно одражавати успомену на ратна страдања На Видовдан 1916. године у Лондону, у цркви Светог Павла,…
Од: Oliver Nikolic <адреса забележена у књигу Српског меморијала> Предмет: Lokacija memorijala Садржај поруке: Pomaze Bog, pisem Vama iz Nemacke, tako da mi srpski nije najbolji posto sam rodjen u Nemackoj. Ako grad Beograd ili drzava Srbija vama ne daje plac/lokaciju gde se moze graditi spomenik srpskim zrtvama (slicno kao…
Политика | Јелена Чалија | понедељак, 28.03.2016. Идеја Друштва за подизање центра српским жртвама у двадесетом веку је да на једном простору прикупи поименичне спискове жртава из Првог и Другог светског рата, али и новијих сукоба, попут ратова деведесетих година у Хрватској и Босни и Херцеговини Процене броја српских жртава…
Вермахт је током Другог светског рата оставио крвав траг у лозничком крају, а стрељање у Драгинцу 1941. први је масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији и претходио је масовним стрељањима у Крагујевцу и Краљеву у октобру исте године. О нехуманом поступању окупатора по нашој земљи сведочи изложба…
