Писма Ђорђа Вукосављевића, српског војника 12. пешадијског пука, родом из Крагујевца. Вукосављевића је Немачка заробила у јесен 1915. и робовао је на северу, на холандско-немачкој граници. Умро је у Холандији чекајући на повратак у Србију, крајем 1918. године. Прво писмо 25. октобар 1917. године „Драга Лепа, Ево ме данас… 
Апстракт: Поводом стогодишњице погибије свештеника и свештеномонаха епархије нишке у Првом светском рату (од 1914. до 1918. године), објављујемо текст о нишким свештеномученицима. У Првом светском рату, бугарска војска је интернирала и убила преко 100 свештеника и монаха широм нишке епископије. Не постоји тачан број и тачна слика колико је… 
Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру – с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању… 
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… 
Да ли су виновници злочина у Крагујевцу 1941. године икада били на суду, да ли су уопште одговарали и да ли су кажњени и ако нису, због чега, покушао је у свом истраживању да открије и обелодани чињенице етнолог-антрополог Ненад Карамијалковић, директор крагујевачког Завода за заштиту споменика културе. – Истраживање… 
Музеј жртава геноцида у Београду добио је у посјед телеграм који је заповједник Усташке надзорне службе Еуген Дидо Кватерник послао управитељу усташког логора Јасеновац Максу Лубурићу са налогом да одмах скупи око стотину жена, дјеце и старијих људи из котара Војнић и о томе га обавијести. Телеграм је у посједу…
