Био је уторак, 5. новембар 1940. године, ведар и сунчан. Свет је управо ушао у другу годину великог сукоба који се ширио широм Европе захватао и друге континенте; окончавала се прва фаза немачко-енглеске ваздушне битке, а Италија је, недељу раније, напала Грчку (тог дана се у Београду вршила званична размена…
Од 2012. године 21. октобар се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату На Великом школском часу, централној манифестацији октобарских комеморативних свечаности у Крагујевцу, ове године је крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама изведена поема „Лекције из памћења” Драгана Хамовића, у режији Небојше Дугалића.…
ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД МАРСЕЉСКОГ АТЕНТАТА При повратку из Софије септембра 1934. када га је енглески посланик питао плаши ли се атентата рекао је: „Никад на то нисам ни помислио док сам био у Бугарској. Таква ми се ствар пре може догодити у Француској”. Тада је и написао тестамент, који је… 
РАДИКАЛНО антијугославенске ставове Коминтерна је заузела на III пленуму свог Извршног комитета (12–13. јуни 1923) и на V конгресу 1924. године. Прекретница према националном питању настала је прихватањем Лењинове концепције о федерацији совјетских република. Тиме је разбијена снага руског јединства и руског национализма а самим тиме и руског православља. На…
ХРВАТСКИ „блок“ франковаца и радићеваца предводио је антисрпске ревизионистичке снаге које су биле окупљене у Бечу. Прашке Лидове новине у чланку „Аустријски Хајмвер и хрватски франковци“ долазе до закључка да бивши аустријски официри хрватске народности (Саркотић, Стипетић и Перчевић) стоје у вези са аустријским Хајмвером и да заједнички раде против…
СРПСКА историјска наука није се у већој мјери бавила контроверзном „проказаном“ темом великосрпства – темом која у минулим епохама није наилазила на повољан одјек у југославенским али и српским државним, културним и научним институцијама. У иностраној литератури и литератури (памфлетима) земаља из региона (српског окружења) углавном су биле у оптицају…
