N1, 13. 10. 2024, Бруталније и од стрељања у Крагујевцу: Дани када су нацисти завили у црно Драгинац и Јадар [из Архиве] На данашњи дан

Одмазда 342. пешадијске дивизије Вермахта у Јадру, октобар 1941. године Фото: Музеј револуције народа и народности, Инв. бр. 12424, znaci.org Тачно 2.677 цивила је званична коначна бројка убијених цивила међу којима и стотине деце, од који су нека била стара само три-четири дана, у масакру који су починили немачки нацисти, а који се десио октобра 1941. године у Драгинцу и још неколико јадарских села. Међу невиним жртвама је 305 деце…

Цео текст

Печат, Фонд стратешке културе, 18. 8. 2014, Витали Жучни: Век после битке на Церу „дођи Швабо, да видиш“ [из Архиве]

Панорама бојишта Церска битке са котама, поглед из Шапца Фото: Wikimedia Commons, Pink Flojd Аустро-Угарски Генералштаб сачинио је после јапанског напада на далеком истоку и пораза руске флоте код Цушиме, почетни операцијски план као стратегиски документ за превентивни оружани напад на Србију иза проглашења анексије БиХ. План је као кључну битну одредницу садржавао предвиђање реакције руске војске, на агресију против Србије. Ако Русија не…

Цео текст

Политика, 28. 4. 2025, Прича из Великог рата: Обновом крајпуташа из Субјела указао се текст о погинулој браћи

„Стани брате није мрак и прочитај овај знак“: Шта нам кроз векове ’поручују‘ споменици без гробова, крајпуташи у Шумадији Фото: Danas, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

„Кад је звоно са субјелске цркве упутило позив на одбрану отаџбине, јер је почео Први светски рат, браћа Драгољуб и Ивко Гајовци отишли су у своју ратну јединицу. Нажалост, рат узима жртве и они су обојица положили своје животе за отаџбину. Драгољуб је као војник трећег позива у Дринској дивизији,…

Цео текст

Политика, 19. 3. 2025, Прича из Великог рата: Странци ужаснути злоделима окупатора

Мачва после покоља српских цивила, дечака узраста 14 и 15 година, братских аустроугарских јединица Хрвата, Срба, Далматинаца и Словенаца, август 1914. Фото: Архивска фотографија, Риста Марјановић „Ратни албум 1912-1915“, Народни музеј Шабац, Министарство одбране (заштићено културно-историјско добро)

Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине… Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата). Џон…

Цео текст

Вечерње новости, 11. 12. 2024, Милош Ковић: ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају [Фото]

Манастир Жича после немачког бомбардовања 10. октобра 1941. Фото: Архива Манастира Жича О устаничкој традицији српског народа писано је много, различитим поводима и са разноврсним намерама. Кроз неговање сећања на пропаст средњовековних српских држава, на побуне против туђих држава и царстава, на хајдуке и ускоке, на бојеве Црногораца и Херцеговаца са Турцима, потом на Први и Други српски устанак, Невесињску пушку, та…

Цео текст

Печат, 8. 12. 2023, Мирна смрт немачких џелата Србâ у Јадру и Поцерини 1941 – Виктор Бејатовић, антрополог, интервју [из Архиве]

Одмазда 342. пешадијске дивизије Вермахта у Јадру, октобар 1941. године Фото: Музеј револуције народа и народности, Инв. бр. 12424, znaci.org Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру – с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању…

Цео текст