Трећи јануар 1942. године остаје записан црним словима у историји српског народа – на тај дан нацистичке власти доносиле су уредбе које су значиле смрт и страдања за многе Србе. У Норвешкој је на тај дан нацистичка Њемачка основала 23 концентрациона логора кроз које је прошло више од 4.500 Југословена,… 
Војна операција немачких оружаних снага на планину Козару јуна и јула 1942. године приморала је становништво поткозарских села српске националности да напушта своја вековна огњишта и тражи спас у избеглиштву. Становништво поткозарских села, видевши да се не може одупрети толикој војној сили, да би спасло голе животе, своје и своје… 
Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те… 
Данашња, четврта седница Другог јесењег заседања Скупштине Републике Србије забележила је још један неславан рекорд. За поновни предлог да се Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске на Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата стави на дневни ред дашњег заседања гласало је 26 народних посланика, од 148 колико је… 
Прво помињање Хрватске православне цркве налази се у политичко пројекту Еугена Кватерника из 1861. године, који је, у духу тадашњег хрватског националног препорода, предлагао оснивање посебног православног синода или чак патријархата за „хрватске православце“. Та идеја није била теолошка него чисто политичка: требало је створити верски инструмент којим би се… 
АУСТРОУГАРСКИ пропагандиста маскиран у научника др Ћиро Трухелка, први кустос Земаљског музеја Босне и Херцеговине, сакупљао је натписе са српских мрамора, које је назвао стећцима да би их интерпретирао у складу са политиком брисања Срба из историје и њихове замене „Власима“ које је прогласио нижом расом. Вредни истраживач др Горан…
