„Како се зове хрватски блаженик, родом из Крашића, који је током и после Другог светског рата постао симбол отпора атеистичким системима нацизма и комунизма?“, гласило је питање, а „тачан“ одговор био је управо Алојзије Степинац. Папиним потписом заустављен је узлет духовног поглавара фашистичке и колаборационистичке НДХ Алојзија Степинца међу светитеље,… 
ЧЕЛНИЦИ Историјског музеја Србије (ИМС) и Музеја жртава геноцида потписаће, 4. августа, уговор о уступању музејске грађе, захваљујући ком ће извршити међумузејску размену драгоцених артефаката. У питању је први такав уговор између ова два музеја. ИМС ће обогатити фонд Музеја жртава геноцида прворазредном архивском грађом из времена НДХ, која експлицитно…
Рубикон је ове седмице угостио правника, историчара и хроничара злочина над Србима Саву Штрбца. Како је почело повампирење усташтва у Југославији? Да л су Хрвати толико крвожедни српске крви зато што су и они сами покатличени Срби? Ко је кривац за стално страдање нашег народа и ко је инспирисао и…
ОСИМ што оспоравају да су књижевна дела која су писана на српском језику ван граница Србије саставни део српског књижевног корпуса, о чему смо писали претходне недеље, околни народи споре да Србима припадају и друга културна добра стварана на територијама ван граница Србије. Иако створена под окриљем Српске првославне цркве…
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
Шта је заједнички садржалац три етапе на српском историјском путу – од велике победе 1914-1918, преко Србоцида хрватске државе 1941-1945, до „НАТО-правде“ на крају XX века? У овом разматрању ставља се следећи модел размишљања на дискусију: Први покушај уништавања модерне српске државности и следствене анихилизације народа у XX веку… 
СИМПТОМАТИЧНО је да су, изгледа, једино у Србији стрељани и прогањани глумци због свог глумачког посла у време окупације док су, на пример, у Хрватској, где су позоришта током рата радила пуном паром углавном, несметано наставили своје каријере (на пример Јоже Хорват, Бела Крлежа, супруга хрватског књижевника Мирослава и други).…
