ФБ Репортер, 13. 9. 2016, Зорица Пелеш: Прота Стеван М. Димитријевић (1866-1953) из Архиве

Прота Стева Димитријевић (1866-1953) Фото: архива Зорице Пелеш Сажетак: Циљ овог рада је да се на основу необјављених и објављених података да кратак приказ живота и рада неуморног проте Стеве Димитријевића, који је пуних 88 година дисао за српство и свој родни Алексинац, из кога је пешке кренуо на школовање у Београд. Био је професор и један од…

Цео текст

Политика, 19. 1. 2026, Свештеник из Лакташа: Светосавска мисија и страдање проте Рувима Бубњевића

Прота Рувим Бубњевић поред црквеног звона у Разбоју Фото: Политика, приватна архива породице Иако је од његовог страдања 1944. године, када су савезнички авиони у Другом светском рату бомбардовали кућу у Лесковцу, где се заједно са супругом Савком склонио након тамновања у усташком логору Цапраг, прошло осам деценија, свештеник Рувим Бубњевић, како је то у књизи „Крајишке проте” написао теолог Дарио Дринић, живи…

Цео текст

Глас Српске, 30. 11. 2025, Драган Мијовић: Како су Турци затварали бањалучке школе

Десно: прва Српска читаоница у Бања Луци, основана 1845, изглед 1882. (лево: Апотека породице Брамер) Фото: Marković Peković Vanda, The first modern pharmacy in Banja Luka: The Brammer family, three generations of pharmacists, 2020, researchgate.net Кад су Турци покорили средњовјековну Босну, све дотадашње државне културне, економске и друге тековине нашег народа за многе вијекове су гурнуте у мрак ропства. Обесправљеној хришћанској раји је остало само да усменим предањем и народном епиком чува сјећање на своје краљеве и цареве из времена успона и угледа српских држава.…

Цео текст

СПОНА, 29. 9. 2025, Из наше прошлости: Крста Алексић – први српски учитељ у Старом Нагоричану

Старо Нагоричане: Стара школска зграда, снимак из 1924. године Фото: СПОНА, Филип Ђошевски, приватна архива Прву модерну основну српску школу у самом селу Старо Нагоричане, 1890. године отворио је Крста Алексић, који је био родом из Поречког краја. У свим сеоским школама у данашњем Кумановсоком крају, све до 1885. године учило се по манастирском методу из црквених књига. Школе за које се зна да их…

Цео текст

Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]

Српске војводе из Старе Србије и Маћедоније, 1908. за детаље видети напомену** Фото: Споменица Јована Бабунског, др Јов. Хаџи Васиљевић, Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији, Београд, 1928. стр. 32 У другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895.…

Цео текст

Глас Српске, 24. 8. 2025, Ђорђе Вуковић: Прогон професора који нам је видио судбину – академик Михаило Ђурић In memoriam

Академик Михаило Ђурић Фото: Архива, Анали Правног факултета Цијела савремена српска историја прожета је прогоном српских интелектуалаца. Иако се у прошлости многих европских народа могу пронаћи периоди када су мучки посијецане сопствене учене главе, само код Срба у томе постоји – континуитет. Негдје су интелектуалце прогонили апсолутистички владари, негдје црквене инквизиције, готово свагдје су то чинили страни окупатори…

Цео текст