Дримколу у походе, на југозападу данашње Македоније, стигли смо по врелини једног јулског дана на око седам километара од међе са Албанијом, односно 14 километара северно од Струге. Ту у колоритном подножју планине Јабланице, јесте наше одредиште – село Лабуништа. Родно место и вечно почивалиште заборављеног српског писца Анђелка Крстића… 
У прилогу доносимо текст о стању православних Срба у Скадру и Враки прије 100 година у тексту који је првобитно објављен у Календару „Вардар“, Календару Кола српских сестара за просту 1923. годину +++ ИМА ЛИ НАШЕ ЈЕДНОВЕРНЕ БРАЋЕ, ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА, ШКОЛА И СВЕШТЕНИКА У СЕВЕРНОЈ АЛБАНИЈИ ? Сваки је Народ… 
О ослобођењу Јужне Србије (данас Северна Македонија) Јован Цвијић је писао: „Кад бисмо ми те земље ратом и крвљу заузели, нико од нас не би сматрао да смо их освојили, већ само повратили од Турака, ослободили од најгорих насиља области за које је најјаче везана српска свест и српско осећање“.… 
Навршио се читав век и још десет година откако је рођен владика Варнава (Војислав Настић), један од најистакнутијих архијереја Српске православне цркве који је проживео страдања, иако својим речима и делима никада није дао повода за то. Неправедно прогањан, мучен и утамничен од комунистичког режима, остао је непоколебљив у вери…
У току повлачења српске војске према Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, војска Краљевине Бугарске заробила је 400 кадета и голобрадих питомаца ђачке чете, узраста од петнаестак година. Спровели су их до села Рамне, крај Охрида, и ту их – болесне, изнемогле, измрзле и измрцварене од тешког…
Војничка гробља Срба у Македонији – од Битоља преко скрајнутих меморијала попут оних у Охриду или Прилепу, па до у шибље и коров зараслог споменика и костурнице у Челопеку. Расута обележја, костурнице, гробља и хумке палих српских војника на овим просторима разоткривају (не)знање. Повремена наменски пригодна подсећања на сурову чињеницу…
