Вечерње новости, 5. 9. 2025, Ратници Старине Новака пали у заборав: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу

Румуни Старину (Баба) Новака називају првим румунским генералом. Скулптура „Хајдук“, глина / 20 x 180 x 90 cm, вајара Димитру Вердиану, у колекцији Музеја Академије лепих уметности у Санкт Петерсбургу Фото: sculpturesverdianu.com БРОЈНИ трагови карпатских Срба прате пут од српско-румунске границе, крај остатака манастира Водице код Оршаве, задужбине хиландарца Никодима Освећеног, када се путовање настави кроз јужне обронке Карпата у Олтенији (Малој Влашкој) клисуром реке Черне. Из ње се излази код Баја де Араме у којој је некадашњи хиландарски метох, Манастир светих…

Цео текст

Печат, 15. 8. 2025, Божидар Зечевић: Једно уопште ништа

Војвода Вицко Грабовац, најдугорочнији алкарски војвода од 1908. до 1936. године Фото: П-портал, ФБ налог Sinj   На маргинама мимохода и срама „Гори небо, ударили Громови, Гори земља, иду љути Пауци, Вукови, Термити, црни ХОСовци, Соколови, Пуме, Куне, Тигрови’, пише у опису видеа који приказује радове на постављању позорнице и инфраструктуре“ (indeks.hr) у Сињу, 4. августа 2025, пред тридесету годишњицу „Олује“. Тједан после мимохода у Загребу…

Цео текст

Вечерње новости, 17. 8. 2025, Бабинска буна запалила све од Таре до Увца: Век ипо од устанка који је остао на маргинама званичне историје, али не и народних предања

Обележавање 150 година Бабинске буне, 12. 8. 2025. Фото: Вечерње новости, приватна архива организатора   НАВРШИЛО се 150 година од Бабинске буне – устанка против Турака који је лета 1875. године избио у селу Бабине, код Пријепоља и запалио све крајеве од Таре до Увца. Иако је овај догађај остао на маргинама званичне историје, сећање на њега сачувано је у породичним предањима, народној поезији…

Цео текст

Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ – Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе

Срби (сережани) граничари у Славонији и Срему, половином 19. века Фото: Вечерње новости, Музеј војне и ратне повијести Пакрац ФБ налог ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница. Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози…

Цео текст

Искра, 7. 8. 2025, Владимир Умељић: Напоље из Босне са српским дођошима!

Повеља Кулина Бана (1189), детаљ Фото: Светигора („Договорне нације“ на Балканском полуострву) Србе, као традиционалну нацију, нико не може озбиљно да постави у питање. И Хрвати припадају тој социолошкој категорији, при чему им сопствена историографија својим китњастим и, благо речено, предимензионираним (тиме нeнаучним, јер контрафактичним) глорификовањем сопствене прошлости придодаје битне детерминанте тзв. договорних нација, тако да је…

Цео текст

Искра, 30. 7. 2025, Владимир Умељић: Тисућгодишња култура и национ логораша

Лудвиг Салватор (1847–1915): Српска ношња из Сиња, из збирке 45 литографија „Срби на Јадрану“ (Праг, 1879), аустријског надвојводе Л.Салватора Извор: ludwigsalvator.com Данашња „За дом спремна!“ Хрватска жустро и консеквентно пориче Србоцид своје претходнице 1941-1945. Какве јаме а поготову некакви концентрациони логори?! Зар нису већ у време Првог светског рата постојали логори смрти за Србе у Аустро-Угарској – Нежидер, Добој, Јиндриховице, Болдогашоњ, Неђмеђер, Шопроњек, Арад, итд? А тек у Бугарској? Арханлиското, Варна,…

Цео текст