Уморили су га у затворском подруму у Ђушиној улици у Београду, заоставштину похранили у мрачне депое, али мисао косовског Андрића било је немогуће утамничити – и данас бди над страдалним путевима српске историје Ретко ко је међу данашњом омладином чуо за Григорија Божовића, угледног српског књижевника, професора призренске богословије и… 
На споменику Петру Кочићу, који краси центар Бањалуке, исклесане су ријечи које представљају Кочићев животни мото: „Kо искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас“. Истина, слобода и отаџбина биле су за Кочића највиши идеали за које се…
Занимљиво је да су аустроугарске окупационе власти и војни управни органи Херцеговине и Босне тадашњи свој рођендан годинама послије тога славили у Улогу, шаљући поруку људима најслободарскијег краја да ће аустријска војска бити ту да им не дозволи да се никад више не дигну на устанак У Улогу, који је… 
Када је 2016. анкетирано знање у школама Србије на питање ко је био Јован Курсула, 86 одсто ученика је заокружило одговор „вероватно неки лик који се борио против Немаца“. То и многи други показатељи су одавно требали зазвонити на узбуну и тражење одговора шта је са изучавањем националне историје у… 
Петиција албанских националиста за промену назива самопроглашене републике Косово у Дарданију одражава у пуној мери дугогодишње настојање албанске квазинауке да порекло Албанаца веже за старе народе не би ли тиме показали да су они најстарији становници на Балкану што им онда даје за право да нису дошљаци већ аутохтони народ…
Скоро свакодневно насиље на Космету одвија се, по некој устаљеној матрици, од најезде Турака. Најизраженије је у другој половини 19. века, кад се постојеће албанско становништво, ојачано досељавањем из Албаније, сродило с турским манирима испољавања власти аговањем и беговањем. То је забележено у списима из тзв. Конзулских времена. Село Гораждевац,…
