Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]

Српске војводе у Битољу 1908. Горњи ред: Петко Илић (Куманово); Јован Божиновић „Мајка“ (Демир Хисар); Дане Стојановић (Порече) Коста Денковић (Прилеп); Пејо Михајловић (Демир Хисар) и непознати четник. Доњи ред Михајло Јосифовић (Порече); Јован Цветковић „Долгач“ (Прилеп); Василије Трбић (Славонија, велешки војвода); Глигор Соколовић (Прилеп) Стеван Недић „Ћела“ (Демир Хисар); и Јован Стојковић „Бабунски“ (Велес) Фото: СПОНА Скопље, Историја четничког покрета 1903-1918. Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији…

Цео текст

Војна књижара, 12. 7. 2018, Ђорђе Ристић – војвода Скопљанче [из Архиве] In memoriam

Чета војводе Ђорђа Скопљанчета августа 1905. године, у селу Лепчинце код Врања, пред битку за Гуглин. Војвода Скопљанче у средини, до њега Тодор Стојковић. У горњем реду, трећи слева Љуба Јездић, до њега војвода Војин Поповић Вук Фото: Војна књижара, архивска разгледница, Wikimedia Commons. Zoupan Ђорђе Глигорије (Гица) Ристић, рођен је на Ђурђевдан 6. маја 1879. или 1881. године (како се наводи у савременим изворима) у Пећи, где су му се родитељи пре његовог рођења настанили. Основну школу и гимназију завршио је у Скопљу, одакле је дошао у Београд на школовање. У Београду је уписао…

Цео текст

РТ Балкан, 21. 8. 2025, Миломир Степић: (Северно)Македонска салата

Старо Нагоричане: Купола манастриске Цркве Св. Ђорђа, ктитор Св. Краљ Милутин (1313), Фото: Блог Моја Македонија Унификација, односно формирање државне, политичке македонске нације није успело и по свој прилици неће. А и друштвена кохезија је крхка и одржава се на вештачки начин захваљујући утилитарним утицајима споља   Почетком растакања југословенске државе, појавила се индикативна и упозоравајућа геополитичка карикатура. Чиниле су је три сличице. На првој човек…

Цео текст

Светигора, Епархија врањска, 28. 5. 2025, Свети мученици сурдулички [На данашњи дан]

Сурдулица: Пренос моштију Сурдуличких мученика, 29. 5. 2010. Фото: Епархија врањска   Молитвено прослављање Светих мученика сурдуличких ове године се одржава 31. маја и 1. јуна 2025. године. Као организатори позив упућују Епархија врањска, Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања; Општина Сурдулица, Општина Владичин Хан, Црквена општина Сурдулица. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на свом редовном заседању…

Цео текст

Печат, 24. 1. 2025, Дејан Антић: Јас’ ћу умрам како Србин – Осам деценија од убиства Григорија Божовића

Григорије Божовић (1880-1945), студент Духовне академије у Москви (1901-1905) Фото: Wikimedia Commons, Мико, „Вечни Колашин“ scan, crop Уморили су га у затворском подруму у Ђушиној улици у Београду, заоставштину похранили у мрачне депое, али мисао косовског Андрића било је немогуће утамничити – и данас бди над страдалним путевима српске историје Ретко ко је међу данашњом омладином чуо за Григорија Божовића, угледног српског књижевника, професора призренске богословије и…

Цео текст

Нови Стандард, Печат, 20. 8. 2023, Дејан Антић: Бугарско-албански планови за Македонију

Изложба „Други балкански рат на фотографијама и документима” у Народној библиотеци „Вук Караџић”, 10. август 2023. Фото: Нови Стандард, Фејсбук страница Историјски Архив Шумадије Крагујевац Чини се да су се и данас, као и 1941. године, интереси бугарског и албанског фактора око Македоније подударили. Како другачије тумачити потез највеће странке Албанаца у тој земљи? Пре непуних недељу дана, навршило се 110 година од окончања Другог балканског рата. Рата који је отпочет без објаве и на…

Цео текст