Глас Српске, 3. 9. 2026, 220 година откако је Делиград одбрањен од 55.000 Турака: Велика побједа Карађорђевих устаника [На данашњи дан]

Фронтални поглeд на централни део палисада делиградског шанца (1806) са црквом Светих Архангела Михаила и Гаврила (1935) Фото: Wikimedia Commons, PinkFlojd   Карађорђеви устаници су на данашњи дан 1806. године у Боју на Делиграду одлучно потукли турску војску и одбранили једно од кључних утврђења устаничке Србије. На Делиграду, на улазу у Ђуниски теснац између Алексинца и Ражња, Срби су под вођством Карађорђа одбили напад бројнијих турских трупа и одбацили их према…

Цео текст

Политика, 26. 7. 2026, Никола Тркља: Како су Срби заборавили свој први буквар

Буквар инока Саве Дечанца и игумана Стефана од Паштровића из 1597. године Фото: Фототипско издање, приредио др Будимир Алексић, Буљарица: Манастир Градиште, 2016. године, 33 стране, Светигора Први српски ћирилични буквар, кључно дело којим је означен почетак модерног описмењавања Србаља, сачинио је у 16. веку инок Сава Дечанац, јеромонах из Високих Дечана. Савин буквар објављен је 20. маја 1579. године у штампарији „Ђулијано Рампацети“ у Венецији, као мала књига на четири стране, димензија 10,1 х 7,8 центиметара.…

Цео текст

ИН4С, 24. 7. 2026, Битка на Мартинићима 1796. [На данашњи дан]

Петар Први Петровић Његош (1748-1830), Владика Црне Горе, Скендерије и Приморја – Свети Петар Цетињски Фото: Википедија, ТВ Храм, screenshot На данашњи дан, 24. јула 1796. године након вишедневних спорадичних обрачуна дошло је до битке на Мартинићима у којој је црногорска војска под вођством владике Светог Петра Цетињског надвладала троструко јаче трупе познатог скадарског намјесника Махмуд-паше Бушатлије, који је у том сукобу био рањен. Битка код Мартинића је битка Црногораца,…

Цео текст

Вечерње новости, 7. 7. 2026, Гроб у Тирани потврда терора над Србима: Серафим (Јовановић) убијен јер је одбио да владичанство потчини Албанцима [Мапа]

Гробно место Владике Серафима, гробље Тифуна, Тирана Фото: Kosovo Online НА гробљу Туфина у Тирани на парцели 13 налази се споменик са уклесаним натписом „Овде почивају кости … Серафима призренског који је умро 13. јануара 1945“. Три тачкице означавају изгребану реч епископ, а она открива да ту почива владика рашко-призренски Серафим (Јовановић) који је 13. јануара 1945. преминуо у главном…

Цео текст

ИН4С, 10. 6. 2026, Немања Поповић: Призренска лига против Црне Горе и Србије

Мапа пројектоване „Велике Албаније“ изложена у Прекршајном суду у Тирани, Албанија Фото: Архива, снимак У Призрену је 10. јуна 1878. основана Албанска лига. Основни задатак чланова ове организације је био да спријечи да се Црна Гора, Србија и Грчка прошире (по одлукама Берлинског конгреса) на оне територије Османског царства које је она сматрала албанским. У Призрену је 10. јуна 1878. основана Албанска лига. Основни…

Цео текст

Печат, 8. 5. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Од Задра до Скадра [VII]

Задар: Тржница у центру града (едно време Трг Јанковић Стојана), римски Стуб срама, у позадини црква Светог Илије, око 1900. Фото: стара разгледница, Wikimedia Commons Миром у Кампоформију 1797. настало је ново стање и за православну Далмацију, али се француска управа није у почетку бавила њеном судбином. Тек после битке код Аустерлица Хабсбуршка монархија, заклети заштитник паписта, морала је да Наполеону сасвим препусти Далмацију, али католички фратри, који нису хтели да чују за француске слободе,…

Цео текст