„Крајина у души“ је поетична и надасве елегична књига потомака жртава и већ тиме, чак и без разних „Бљесака“ и „Олуја“, и лично жртава. Писали су је људи дијаспоре Бранко Миљевић и Николај Мишчевић, а бити део ње значи бити у егзилу а без азила. Преведено на српски, бити прогнаник,…
Испред спомен костурнице на градском гробљу у Српцу данас је служен парастос за 13 невиних жртава усташког терора, који се десио на празник Велику Госпојину 28. августа 1941. године у славонској шуми Радиња, и више од 50 жртава страдалих у Дубочцу и Кобашу. „У овој спомен костурници су покопани посмртни…
Хрвати су „одлучили“ да лажу да никад нису били Срби, али им то не може олакшати живот пред чињеницом да су им стари Срби-Дубровчани, рецимо, оставили попис „од 31. дећембра 1890“, по коме је у Дубровнику и његових 14 „одломака“ пописано 11.177 житеља, од којих 9.713 „говори у кући“ српски,…
Пионирска студија Јурија Радченка о Украјинској легији и украјинским организацијама у НДХ у најугледнијем свјетском часопису за проучавање холокауста Десетога априла ове године загребачки је “Јутарњи лист” описао како се ”десет минута прије десет сати навечер 9. ожујка, у средишту Вараждина, пред стамбеном зградом паркирала плава Волга”. Избјегличка породица која…
Академик Српске академије наука и уметности (САНУ) Василије Крестић, један од најугледнијих и најстаријих српских историчара, цео свој радни век провео је, између осталог, документујући злочине над Србима у 20. веку. За свеукупни рад недавно је добио Медаљу САНУ, и то као први добитник овог признања које додељује Академија. То…
Хрватска држава 1941-1945. посветила је у оквиру тада организованог и спроведеног Србоцида посебну пажњу систематском и мученичком, масовном и истрајном убијању српске деце. О томе се ништа не може сазнати у уџбеницима историје данашње хрватске државе, не постоје никаква спомен-обележја, култура памћења је искључиво селективна и јавност пре познаје исказе,…
