Јадовно, Центар академске речи, 27. 10. 2018, Усташтво Румунске православне цркве [из Архиве]

Висарион Пују (Puiu) у обиласку концнетрационог логора са Георгијем Алексијануом (Gheorghe Alexianu), гувернером румунске окупационе територије Танснистрија (*), пре лета 1943. Фото: Wikimedia Commons, Solonari, Vladimir (2019). A satellite empire: V. Solonari, "Romanian rule in southwestern Ukraine, 1941–1944". Cornell University Press. ISBN 9781501743191 Године 1944, када је тзв. Хрватска Православна Црква усташког режима Анте Павелића извршила „хиротонију“ епископа Спиридона Мифке, у њој ће, заједно са злогласним митрополитом Гермогеном, узети учешће и румунски митрополит Висарион Пују, са мањом групом својих клирика. Спиридон Мифка, пореклом Хрват, рођен 1902. године у Самобору и првобитно ђак римокатоличког…

Цео текст

Политика, 21.4.2026, Саво Штрбац: Поново о злочину на Туловим гредама

Велебит: Мајсторски пут кроз Тулове греде Фото: ДИЦ Веритас Мој текст „Злочин на Туловим гредама“, објављен на овим страницама 31. марта, изазвао је поприлично коментара и питања у вези убиства деде познатог хрватског интернационалног фудбалера Луке Модрића, по којем је и добио име, која су се односила на конастатацију функционера обровачке милиције да је његово убиство последица његове сарадње…

Цео текст

Печат, 27. 3. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Книн постаје српски град [IV]

Манастир Крупа, 1317. Фото: Светиње Браничева О двеста година апсолутног континуитета српског православља у Далмацији пре навале Турака Вратимо се сада временима када су српски манастири Крупа, Крка и Драговић за време Котроманића као настављача немањићке традиције учинили да православна васељена ухвати дубљег корена у земљама око река Крке и Цетине, у Далмацији. Када су после…

Цео текст

Печат, 27. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Немањићи у Далмацији [II]

Манастир Крка (~1350) Фото: Wikimedia Commons, Zrno, CC BY 3.0 rs Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Двехиљадегодишњи континуитет хришћанске цркве у Далмацији, од апостолског доба до данас, у најужој је вези са српском државом и црквом дуго пре настанка самородних српских краљевина и црквене аутокефалије у немањићко…

Цео текст

Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”

Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава“ Фото: Видео-исечак из серије „Тврђава”, Политика Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације…

Цео текст

Политика, 9. 1. 2019, Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији [из Архиве]

Фреска Краља Марка (лево) и ктитора Каља Вукашина (десно), изнад јужног улаза у цркву Марковог манастира (Маркова Сушица, Скопље, 1345-1372), посвећеног Светом Димитрију (у средини). Фото: Wikimedia Commons Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије „Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.“ Ово је записао…

Цео текст