Тема: Србија

Вечерње новости, 19. 11. 2025, Борис Субашић: Крст и ћирилица крунски докази да су мрамори српски: Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци [II]

8. децембар 2025.,
Љиг: Средњовековно гробље око задужбине челника Влкдрага у Дићима под Рудником Фото: Вечерње новости, Борис Субашић ТАКОЗВАНА мејнстрим наука и данас иде трагом аустроугарског „научног пропагандисте“ Ћире Трухелке који је српске средњовековне надгробне споменике мраморе преиначио у богумилске стећке, и измислио писмо „босанчицу“, иако се на њима налазе хришћанска обележја и ћирилични натписи. – На највећем броју мрамора налазе се крстови, што апсолутно искључује спекулације о…

Цео текст

Вечерње новости, 18. 11. 2025, Борис Субашић: Са белега бришу српско порекло: Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци [ I ]

7. децембар 2025.,
Столац: Некрополу (мраморје) у Радимљи је упркос крстовима Трухелка прогласио паганском Фото: Wikimedia Commons, GNU FDL ПОЛИТИКА гази преко мртвих, дословно и то најдрастичније показује злоупотреба средњовековних православних хришћанских надгробних споменика у народу познатим као мрамори или мраморје, који су „притиском одозго“ дужим од века, у науку угурани под именом стећци и приписани секти богумила. Смисао ове манипулације је коришћење масивних надгробника са ћириличним натписима као…

Цео текст

Stella polare Books, 2. 5, 2023, Петар Драгишић: Како је Лешак 1959. године припојен Косову [из Архиве] Мапа

26. новембар 2025.,
Указ о проглашењу Закона о подручјима општина и срезова у НР Србији, 26. Новембра 1959. године, у којем је територија општине Лешак наведена као део косовске општине Лепосавић Фото: Stella polare Books Историчарима ни данас није до краја јасно зашто је руководство Србије крајем 1959. године одлучило да се општина Лешак, која се до тада налазила на територији краљевачког среза припоји општини Лепосавић и тако из „уже Србије“ премести на Косово, односно Аутономну косовскометохијску област. Општини Лешак су, читамо у Закону о…

Цео текст

Политика, 3. 2. 2024, Милан Четник: Улога мраморја у распиривању братства и јединства [из Архиве]

21. октобар 2025.,
Мрамор (стећак) са мотивом Кола (нематеријално културно наслеђе УНЕСКО 12.COM 11.b.28), Рисовац, Јабланица, БиХ, УНЕСКО светска баштина (42COM 7B.19) Фото: Wikimedia Commons, Dino Džino, CC BY-SA 3.0 Историографска, политичка и идеолошка манипулација мраморовима (такозваним стећцима) која траје од доба владавине босанског гувернера Калаја добила је нови подстицај одлуком Унеска 2016. да ове јединствене споменике уврсти на листу светске културне баштине Америчка историчарка Мариен Венцел, која је каријеру посветила проучавању стећака, стигла је 1960. године у Сарајево како…

Цео текст

Вечерње новости, 7. 9. 2024, ТРАГА СЕ ЗА ЈОШ 145 ВОЈНИКА: Трагичне судбине младића који су били припадници бивше ЈНА, у касарнама, током деведесетих [из Архиве]

6. октобар 2025.,
Муслимански напад на колону ЈНА која напушта Сарајево 2 /3.5.1992. Фото: Архива, Танјуг, Недељко Деретић У службеној евиденцији Комисије за нестала лица, на територији бивше СФРЈ између 1991. и 1995. као нестало води се још 145 војника бивше ЈНА, у то време једине легитимне војске тадашње заједничке државе, од којих је 40 из Србије. Ово је за „Новости“ потврдила Маја Васовић, самостални саветник, руководилац Групе…

Цео текст

Седма сила, 23. 3. 2023, Драган Р. Млађеновић: Трајна криза хрватског идентитета [из Архиве]

7. септембар 2025., ,
Војни музеј Београд: Хрватски и Словенски ратник (поставка коју је отворио Ј. Б. Тито 1961) Фото: Погледи У чланку „Истина о Македонији“ српски писац и племић Спиридон Гопчевић (Трст, 1855 – Берлин, 1928) износи статистичке податке из непристрасних страних извора. Гопчевић пише да је Француз Лавале за 1873. годину проценио „илирску или српску породицу“ на осам милиона душа: у Србији 1,500.000, у БиХ 900.000, у Црној Гори…

Цео текст