
„Партизани погинули од 1941. до 1945. у послијератном периоду забележени су, славом овјенчани, подигнути су им споменици на мјесту погибије, гробови окићени цвијећем и вијенцима, а штампа је славила њихова дјела. Насупрот томе, сваки погинули четник убијен је по два пута: први пут стријељан од партизана, а други пут је…
Цео текст