
Лепосавић, Лешак: Срби чијих је 17 породица добило наређење приштинских власти да сруше своје куће и одселе се, без права жалбе Фото: Danas, Небојша Даниловић
Седамнаест српских породица у Лешку код Лепосавића добило је обавештење општинских власти да се иселе из својих кућа до Видовдана, без образложења и алтернативе за становање. Мештани Лешка тврде да су спремни да бране своје домове животом, јер друга средства немају, нити им ико друге методе жалбе нуди.
У обавештењу које им је урученао, налаже се да су станари у обавези да изнесу личне ствари, намештај и користан грађевински материјал у року од 30 дана, јер ће њихове куће бити срушене.
То обавештење потписао је председник општине Лепосавић Љуљзим Хетеми, а станарима га је уручила његова заменица Марина Богојевић. Подсетимо, Хетеми је за градоначелника Лепосавића изабран на изборима 2023. године које је локално српско становништво бојктовало. Хетеми је на ту позицију изабран са свега 100 гласова.
Небојша Даниловић, један од мештана Лешка који је добио налог за исељење за Данас каже да основ тог налога не зна нико.
„Ја се слажем кад је налог за рушење, кад је нешто од јавног интереса, да прође аутопут, брза пруга, аутобуска станица, кад је то од јавног интереса“, каже Даниловић.
Он истиче да се на месту његове куће, након рушења може изградити само пет паркинг места за путничка возила, и ништа више.
„То је објекат од 50 квадрата, не може да се направи ни зграда, ни аутопут, ништа“, тврди Даниловић.
Говорећи о мотивима за рушење, наш саговорник каже да му је сврха рушења непозната.
„Да ли је то инат против српства или протеривање не знам, знам само да на овом месту не може да се направи апсолутно баш ништа“, понавља Даниловић.
Како каже, у обавештењу које је добио налаже се да се иселе породице, изнете су ствари и по могућству да сами станари сруше објекат, а да искористиви грађевински материјал поново употребе.
„Ако не можемо, опција је да дође фирма из Приштине која то ради, да нам то они сами поруше и одвезу отпад, а да ми то платимо“, каже саговорник Данаса.
На питање да ли је породицама Улице Браће Матовић којима је наложено да се иселе понуђено алтернативно место становања, Даниловић кратко одговара: „Не“.
„Конкретно у мом случају, у мом стану, живи нас пет чланова породице, ја и моја супруга, син, снајка и унук“, додаје.
Поврх овог обавештења, Даниловић каже да нису добили информације коме би могли да се пожале, те додаје да су давали изјаве за више телевизија и новина и молили да се нађе неки правни основ, или неко ко им може рећи „шта даље“.
„Они су дошли код нас, уручили нам та обавештења да ми то безусловно срушимо и да се склонимо одавде. Е сад, где да се склонимо, једино можемо, летње је време, под шаторе“, каже мештанин Лешка.
На питање да ли је мештанима понуђена било која помоћ од стране српских странака или институција које функционишу по систему Републике Србије, Даниловић одговара да никаква конкретна помоћ није препоручена.
„Немамо ништа конкретно, то су само приче, видећемо, али нико ништа није реко“, каже наш саговорник.
Говорећи о даљим корацима, он каже „конкретно даље, нема ништа“.
„Ми ћемо то да бранимо свим средствима, а једино средство нам је наш живот. Значи ми немамо чиме да се бранимо, нити правно нити политички, нити нам је ко шта рекао и предложио. Једино можемо да станемо испред машина, па да комплетно сруше нас па онда објекат“, закључује Даниловић.
Миленковић: Све указује на политички мотивисану акцију
Марко Миленковић из НВО Нова друштвена иницијатива за Данас објашњава да је основ за исељење исконструисан.
„Формално, земљиште може бити у власништву институције, али правна и институционална пракса у оваквим случајевима подразумева процену реалног стања — а овде су у питању људи који деценијама ту живе, често на основу дозвола управо од те исте администрације“, напомиње Миленковић.
Он истиче да је проблем што се правни оквир користи селективно и ретроактивно, што, сматра он, указује на политички мотивисану акцију.
„Такође, те исте институције би требале да се на првом месту залажу за интересе и потребе грађана, а не да их као у овом примеру угрожавају, уз потпуни изостанак транспарентности и одговорности, дакле без икаквог образложења због чега се то ради, и да ли је у питању неки јавни интерес“, каже наш саговорник.
Говорећи о могућности жалбе Миленковић тврди да правни механизми постоје, али да су у оваквом контексту више фасада него стварна заштита.
„Једина реална могућност тренутно је политички и медијски притисак — кроз мобилизацију јавности, ангажовање међународних актера и континуирано указивање на злоупотребу институционалне моћи“, појашњава он и додаје да је пасивно чекање исхода у институцијама које не уживају поверење грађана – губљење времена.
На питање у којој мери политика игра улогу у мотивима за одлуку исељења 17 српских породица, Миленковић каже да је очигледно у питању политички интерес.
„Ово је вероватно локална политичка операција, највероватније изведена у личном капацитету појединаца без демократског легитимитета, али са жељом да се профилишу као ’браниоци закона‘ пред централним институцијама у Приштини“, каже саговорник Данаса.
Миленковић тврди да се оваквим потезима истовремено подижу тензије и уноси додатна нестабилност, што је, додаје он, дугорочно штетно и за српску заједницу и за било какав процес нормализације.
Подсетимо, ово није једини случај налога за исељење грађана у општини Лепосавић. Расељена лица која су добила станове од Комесаријата за избеглице су такође добила позив да врате кључеве и иселе се из својих станова.
Поред ових налога, у општини Лепосавић је прошле недеље настављено са затварање институција које раде у српском систему, па је тако затворена Спортска хала у тој општини, због чега је касније организован протест, као и предузеће Србијашуме, док је пре месец дана премијер Косова у оставци Аљбин Курти отворио објекат Поште Косова на месту где је раније затворена Пошта Србије.
Младен Илић