Спомен, илустрација Фото: РТРС
На данашњи дан пре 34 године, на подручју Сиска почињен је један од најтежих злочина над Србима у Хрватској, када су припадници хрватске полиције и војске убили 15 особа, а више десетина ранили, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
Како се наводи, најмлађа жртва била је девојчица Жељка Боиновић. За овај злочин у цапрашким селима до данас нико није кривично одговарао.
Како је Веритас навео, припадници хрватске полиције и Збора народне гарде су у транспортерима са ознакама ЈНА ничим изазвани „протутњали“ кроз више села и насумично пуцали на мештане.
У раним јутарњим часовима 22. августа 1991. године припадници хрватске полиције и ЗНГ-а у транспортерима са ознакама ЈНА прошли су кроз српска села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво, при чему су убили 15 цивила и више десетина ранили. Убијени су Ранко Мартиновић /42/, Ненад Пајић /40/, Стево Симић /54/, Лазо Станић /57/, Љубан Татишић /59/, Младен Вранешевић /53/, Милан Мишо Вучинић /47/, Драган Бекић /39/, Драган Бишкуповић /45/, Жељка Боиновић /23/, Перо Црљеница /50/, Неђељко Неђо Чајић /45/, Ратко Ђекић /73/, Милан Кладар /51/ и Радован Крагуљ /36/. Најмлађа жртва била је двадесетрогодишња текстилна радница Жељка Боиновић, која је устријељена кроз прозор у кући свог дједа Милоша Вранешевића у Трњанима. Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени, а без очева је остало 32 дјеце, 18 синова и 14 кћери.
У крвавом походу на српска села нападаче су зауставили мештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успешну засједу, пише у саопштењу Веритаса.
После овога догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су, по подручју на којем се налазе поменута села, назвали Цапраг, са седиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине.
Кривичну пријаву породица жртава против четворице „зенговаца“ због ратног злочина против цивилног становништва, одбацило је Жупанијско државно тужилаштво у Сиску у септембру 2006. године, уз образложење „да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група такозване САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба“, саопштио је Веритас.
Тужбе за накнаду штете породица убијених, хрватски судови су одбили због застарелости и недостатка доказа, уз обавезу да држави накнаде парничне трошкове, који су се кретали и до више хиљада евра.
Неки од тих поступака доспели су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али је одбацио њихове захтеве због протека рока од шест месеци између „последње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу“ и подношења захтева том суду.
Према Веритасовим подацима, у Сиску и околним местима, у лето и јесен 1991. године, ликвидирано је најмање 119 особа српске националности, од чега 97 цивила, међу којима и 11 жена. Од укупног броја ликвидираних, 80 их је сахрањено а за посмртним остацима осталих и даље се трага.
