Глас Српске, СРНА, 25. 12. 2023, Сјећање на страдање Срба у добојском логору

Довођење у логор у Добоју, 1915-1917. Фото: РТ Балкан, уступио Центар за културу и образовање Добој

У Добоју ће у сриједу, 27. децембра, бити одржана свечана академија поводом 108 година од страдања 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата.

То је био први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, чије страдалнике је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима Епархије зворничко-тузланске.

Академију, коју организују добојски Спомен-храм Светих апостола Петра и Павла, Медицинска школа и Градска управа, почиње у 14.00 часова у амфитеатру градског Административног центра (бивши објекат Слобомир П Универзитета) у Улици Светог Саве.

Професор православне вјеронауке у Медицинској школи ђакон Владо Мојевић рекао је Срни да обиљежавање 108 година од оснивања добојског логора има за циљ да подстакне грађане и првенствено ученике средњих школа да чувају и његује историју о највећем српском стратишту током Првог свјетског рата о коме се врло мало зна и које још није у довољној мјери истражено.

„Од ове године и убудуће сваког 27. децембра биће организована свечана академија у знак сјећања на страдалнике добојског логора за Србе који је основан 27. децембра 1915. године и био у функцији до 5. јула 1917. године“, изјавио је Мојевић.

Он је најавио да ће на свечаној академији бити одржан историјски час, а учествоваће и драмска и историјска секција Медицинске школе, уз наступ Ђечијег црквеног хора „Јавор“.

На дан обиљежавања, ујутро од 9.00 часова предвиђено је служење Свете литургије у Спомен-храму Светих апостола Петра и Павла.

„С обзиром да је Свети архијерејски сабор у Београду прошле године прогласио Светим мученике Епархије зворничко-тузланске, међу њима и страдале у добојском логору, Мојевић каже да од ове године неће бити служен парастос код спомен-костурнице у склопу храма већ резање славског колача, јер се мученицима молимо као светитељима који су страдали за Христа“, рекао је Мојевић.

Мојевић за добојски логор каже да је први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека који је аустроугарска основала како би ради лакше контроле простора са Србијом створила тампон зону између Срба с обје стране Дрине, у који су интернирани Срби са подручја Подриња, Романије и Црне Горе и у којем је 12.000 њих страдало.

„Нажалост, тај број није коначан јер се о логору врло мало говорило и надам се да смо академијом покренили озбиљнију причу за даља истраживања“, нагласио је Мојевић.

Спомен-храм Светих апостола Петра и Павла грађен је од 1931. до 1937. године под покровитељством руководства Краљевине Југославије, а као задужбина Срба са свих простора у помен српским жртвама аустоугарског режима пострадалих у добојском логору од 1915. до 1917. године.

Уз спомен-храм подигнута је спомен-костурница у којој је сахрањено 5.000 српских жртава из масовних гробница око Добоја.

„Они су чинили једну цјелину све до почетка Другог свјетског рата када је Цркви одузето земљиште спомен-костурнице“, навео је Мојевић.

Спомен-комплекс је 18. септембра 1938. године освештао Његова светост патријарх српски Гаврило (Дожић), а већ 31. децембра исте године одржан је Свесрпски сабор.

Током Другог свјетског рата, захваљујући Елени Пулфер, спријечена је намјера усташа да се црква минира и она је претворена у војни магацин, док је спомен-костурница уништена.

Спомен-костурница је обновљена 1954. године без крсног знамења. Крст је враћен након оснивања Републике Српске.

Први подаци о добојском логору предочени су тек у „Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16.“, која је урађена приликом освештања споменика 1938. године.

Према подацима из књиге „Добојски логор“ аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње Жељезничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од заразне болести сакагије.

У логор је до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којима 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја.