Глас Српске, Срна, 29.5.2020, Београд добија парк и споменик Диане Будисављевић

Диана Будисављевић Фото: Архивска фотографија, Музеј жртава геноцида

БЕОГРАД – На сједници Скупштине града Београд, првој послије ванредног стања, усвојене су данас одлуке о подизању више споменика у главном граду Србије, међу којима је и споменик Диани Будисављевић, хероини која је у Другом свјетском рату спасила више од 15.000 српске дјеце из логора у Независној Држави рватској /НДХ/.

Осим тога, потез од Бранковог моста до Бетон хале биће преименован у „Парк Диане Будисављевић“, у којем ће бити подигнут и споменик овог храброј Аустријанки. Диана Будисављевић је током Другог свјетског рата спасила неколико хиљада српске дјеце из логора у Јасеновцу, односно више од 15.000 дјеце из логора смрти у НДХ, а циљ јој је био да ту децу збрине и нађе им родитеље.

Донесене су одлуке о подизању споменика чувеном архитекти Александру Дероку на Топличином венцу, у непосредној близини мјеста гдје је живио, као и војводи Првог српског устанка Петру Николајевићу Молеру на Врачару, те подизање спомен клупе хроничару Земуна, Бранку Најхолду на Земунском кеју.

Иницијативу за „Парк Диане Будисављевић“ и споменик поднио је замјеник градоначелника Београда Горан Весић, али у својству грађанина, а наредних седмица биће објављен конкурс, на који треба да се јаве умјетници. Весић је истакао да, иако није ријеч о држављанки Србије, иако херојско дјело које је извршила није учињено у Србији, Диана Будисављевић заслужује више него ико да добије споменик у Београду.

„Посебно сам срећан због Диане Будисављевић јер је величина њеног дела потпуно неспорна.

Ако негде треба да постоји њен споменик, он треба да постоји у Србији јер, иако није живела овде, њено дело највише се тицало српског народа“, рекао је Весић.

Објашњавајући иницијативу да се изгради споменик Петру Николајевићу Молеру у Молеровој улици, Весић је рекао да би тај споменик представљао подсједник на то да се његујемо и тај дио српске историје као подсјећање на умјетника који је био први предсједник српске владе у доба Карађорђа.

Весић је истакао да Београд мора још више да ради на култури сјећања, те најавио пројекат постављања 150 табли којима ће бити обиљежене куће у којима су се дешавали значајни историјски догађаји.

Весић је навео да Београд има за сада шест, али да ће ускоро имати седам заштићених културно-историјских цјелина на територији града, међу којима су Доситејев лицеј, Улица кнеза Михаила, простор око Храма Светог Саве и други, те додао да више неће бити могуће да у некој културно-историјској цјелини никне зграда са „стакленом“ фасадом, него мора да изгледа у складу са историјском цјелином чији је дио. На сједници је одлучено и да ће се парк код „Београда на води“ назвати Савски парк.