Рубрика: Коментари
Глас Српске, РТРС, 18. 10. 2025, У Бањалуци промовисана књига ’Српска национална географија‘
У Бањалуци је промовисна књиге „Српска национална географија“, аутора Рајка Гњата у којој је обрађена комплексна историјско-географска, етнокултурна, демографска и просторно-функционална проблематика српског етничког простора. Кључна питања, обрађена у овој књизи која је изашла у издању Природно-математичког факултета бањалучког Универзитета тичу се фактора настанка, развојних процеса и проблема у српском…
СРНА, 12. 10. 2025, Српска памти – Шиканић: Муџахедини су вршили ритуална клања у мучили нас жеђу
Некадашњи припадник Лаке Прњаворске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ Бранко Шиканић, који је преживио заточеништво у злогласном кампу Каменица код Завидовића, изјавио је Срни да ће, осим страшних сцена ритуалног клања његових сабораца и мучења која су вршили припадници одреда „Ел муџахедин„, заувијек памти и лекције о џихаду и острашћеност… Политика, 3. 2. 2024, Милан Четник: Улога мраморја у распиривању братства и јединства [из Архиве]
Историографска, политичка и идеолошка манипулација мраморовима (такозваним стећцима) која траје од доба владавине босанског гувернера Калаја добила је нови подстицај одлуком Унеска 2016. да ове јединствене споменике уврсти на листу светске културне баштине Америчка историчарка Мариен Венцел, која је каријеру посветила проучавању стећака, стигла је 1960. године у Сарајево како… Kosovo Online, 19. 10. 2025, Прерада историје „по мери“: Како спречити злоупотребе?
Није први пут, није омашка нити непознавање историје. Више од две деценије нижу се примери преименовања српске културне баштине у албанску, па ако се на Гугл мапи на албанском натрчи на ознаку Пећке патријаршије као албанског манастира, то није изненађујуће, али јесте срамотно и апсурдно. Овде није реч о чињеницама… Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]
Једна егзотична оаза Срба на Галипољском полуострву, потресно везана са старим завијачем – негујући свој језик и свест о својој етничкој припадности, четири века живела је у потпуној изолацији, без икаквог сазнања о матичној земљи, из које су њихове праоце повели Турци као своје сужње. Потомци ових робова у селима…








