Исток: Борогодица Хвостанска (Студеница Хвостанска) Фото: Епархија рашко-призренска
Епархија рашко-призренска упозорила је данас да је на археолошком локалитету средњовековног манастира Богородице Хвостанске, у селу Студеница код Истока, унутар законом установљене специјалне заштићене зоне, у среду 23. јула одржан јавни скуп са верским обредом без знања и сагласности СПЦ, што је директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама.
Указују да је током обреда римокатолички свештеник са Косова Фран Кољај одржао говор са отвореним националистичким порукама, користећи запаљиви језик који подстиче међуетничку и међуверску мржњу, у очигледној намери погрешне интерпретације историјски документованих чињеница и ради присвајања наслеђа СПЦ.
Епархија најоштрије осуђује ово тешко кршење закона као наставак низа провокација усмерених против СПЦ, и ургентно позива међународне субјекте да се активно ангажују на заштити угрожених верских и културних добара СПЦ, и обезбеде поуздане међународне гаранције Цркви у условима све учесталијих кршења важећих правних норми и одсуства адекватних реакција косовских институција.
Из Епархије подсећају да је средњовековни манастир Богородице Хвостанске реконструисан на темељима старије базилике током треће деценије 13. века.
Изграђен је у препознатљивом архитектонском стилу рашке школе, под црквеним покровитељством након успостављања Српске православне епархије Хвостанске 1219. године, епископског седишта које је основао Свети Сава.
Манастир је остао у непрекидној литургијској употреби Српске православне цркве све до краја 17. века, о чему сведочи богатство сачуваних документарних извора и црквених артефаката. Након тога, манастир је претрпео оштећења у бурним историјским догађајима, запустео је, а грађа је постепено одношена.
Данас су на овом месту сачувани само остаци велике средњовековне цркве, пратећих објеката и утврђења. Локалитет је темељно истражен од стране истакнутих археолога у последњим деценијама, уз обимну документацију која је сачувана. Бројни средњовековни натписи и документи из 13. века и касније сведоче о духовном и историјском значају овог светог места.
Будући да је реч о верском и културном добру од изузетног значаја, око остатака цркве Богородице Хвостанске је 4. јуна 2008. године, уз више од 40 других већих или мањих заштићених зона које обухватају српске средњовековне цркве и манастире, успостављена Специјална заштићена зона у пречнику од 100 метара, у складу са Законом о специјалним заштићеним зонама.
Унутар ове зоне, никакве забрањене или ограничене активности, укључујући јавна окупљања, не могу се одржавати без претходне сагласности СПЦ и Савета за спровођење и надгледање.
Ипак, Епархија напомиње да је, према јавно доступним доказима, укључујући фотографије и видео-снимке, група косовских Албанаца предвођена римокатоличким свештеником Франом Кољајем 23. јула на археолошком локалитету средњовековне српске православне цркве, унутар специјалне заштићене зоне, извршила неовлашћени верски обред.
„Током овог чина свештеник Кољај је одржао политички говор са изразито националистичким садржајем, заговарајући нетрпељивост према лицима која нису албанског етничког или римокатоличког порекла, посебно усмеравајући нападе на православне Србе и муслимане, што се види из говора и без икакве историјске и правне основе називајући добро документовани српски православни манастир ‘етнички албанским и илирским’“, наводи Епархија, која је уз саопштење објавила и транскрипт говора свештеника Кољаја.
Констатује се и да се на фотографијама виде лица која више личе на политичке следбенике него на вернике, што читав чин чини отвореним скрнављењем свештеног места.
Епархија рашко-призренска упозорава да тај поступак уједно представља озбиљну злоупотребу верске службе у политичке и националистичке сврхе.
„Није познато да ли је ова најновија провокативна злоупотреба верског обреда и простора изведена уз знање или одобрење католичког бискупа на Косову“, додаје се у саопштењу Епархије.
Из Епархије подсећају да је сличан провокативан чин на археолошком локалитету српске православне цркве у Новом Брду, унутар Специјалне заштићене зоне, изведен 2018. године.
„Након тога је Патријаршија СПЦ упутила званично писмо Ватикану, изразивши дубоку забринутост због злоупотребе религије на Косову и Метохији ради отвореног подстицања верске нетрпељивости и раздора, као и због крајње провокативног коришћења археолошких локалитета и Специјалних заштићених зона“, додаје се у саопштењу.
Епархија наглашава да је ово само најновији у низу инцидената који показују забрињавајућу ерозију њених права и слобода, која се или отворено занемарују, или произвољно тумаче.
„Бројни су инциденти на које косовске институције нису правно реаговале или су их чак потпуно игнорисале. Истовремено отворени напади на СПЦ у појединим медијима и на друштвеним мрежама, стварају атмосферу потпуне некажњивости за незаконита дела усмерена против Цркве и њеног наслеђа на Косову и Метохији.
Нажалост, након две деценије упорних јавних клевета, историјског ревизионизма праћеног промоцијом провокативних националистичких наратива, лажног представљања, негирања идентитета, континуираног ширења говора мржње против Српске Православне Цркве, као и насилних упада у цркве и учесталих кршења Закона о специјалним заштићеним зонама, које су првенствено успостављене ради заштите културног и верског наслеђа СПЦ, овакви незаконити акти све се чешће спроводе без икаквих правних последица“, истичу.
Додају да ће Српска православна црква детаљно размотрити све расположиве правне могућности ради покретања поступака против починилаца овог чина, који се може тумачити као кривично дело, као и због кршења Закона о специјалним заштићеним зонама.
„Међутим, услед вишегодишњег институционалног немара и селективне примене закона који се односе на насиље над објектима СПЦ, постоји озбиљна бојазан да ће и овај најновији инцидент остати несанкционисан. Овај немили догађај, као и други у последњим годинама који све више задиру у гарантована права Цркве, показује до ког је степена нарушен правни оквир који регулише живот СПЦ. Ови догађаји наглашавају хитну потребу за јачањем правног статуса СПЦ на Косову, у складу са међународним иницијативама, како би се обезбедило трајно присуство и сигурност њеног свештенства, монаштва и верника, као и ефикасна заштита њеног културног и верског наслеђа под снажним међународним гаранцијама“, закључује се у саопштењу Епархије рашко-призренске.
