Курир, 4. 4. 2026, Преминуо Маринко Бјелица: Сам сам откопао гроб и сахранио сину главу [ФБ]

Спомен, илустрација Фото: СРНА, детаљ

Маринко Бјелица, борац и отац, преминуо је у 80. години. Његова животна прича сведочи о тешким губицима током рата у Босни и Херцеговини.

У Трнову је преминуо Маринко Бјелица, човек чија је животна прича деценијама сведочила о једној од најтежих породичних трагедија из периода рата у Босни и Херцеговини.

Према саопштењу Борачке организација Републике Српске, Бјелица је преминуо у 80. години, после дуге и тешке болести.

Остаће упамћен као отац троје деце – синова Драгана и Јанка и ћерке Радмиле – који су као припадници Војске Републике Српске изгубили животе током рата. И сам је био борац и тежак ратни војни инвалид, као и његов најстарији син Зоран, једини који је преживео рат.

Његова судбина, међутим, далеко превазилази оквире званичних биографских података. У потресној исповести објављеној раније на порталу poginuliinestalibn.org, Бјелица је говорио о губицима који су му обележили живот.

„Данима после сахране тражио сам главу мога Драгана. Нашао сам је, а потом откопао његов гроб и сам је похранио у раку. Све сам то скривао од моје супруге… Два пута сам сахрањивао Драганове посмртне остатке. Ни сам не знам како сам све то могао издржати и преживети. Ни сам не знам како данас могу проћи поред кућа мојих комшија муслимана који су, за време последњег рата, у Трнову починили овај и бројне друге злочине“, говорио је Бјелица.

Његов син Драган убијен је на Рогоју изнад Трнова, како је сведочио, ’на најсвирепији начин‘. Други син, Јанко имао је тек 21 годину када је страдао на Сестаљеву код Трнова, крајем јула 1992. године.

„Био је к’о од брда одваљен. Два метра и још два центиметра висок. Леп к’о слика… Са првим данима рата прикључио се Трновској чети. Борио се да одбрани земљу и у тој борби погинуо“, присећао се отац.

Најмлађа, осамнаестогодишња Радмила, била је везиста и болничарка. Погинула је у септембру 1992. године на Игману.

„Са њом су у смрт отишла још 24 српска јунака. Убила их је граната испаљена са једног од положаја муслиманске војске на овој планини“, говорио је Бјелица.

Трагедија се ту није завршила. Убрзо је остао и без родитеља, Јове и Босиљке, а потом и супруге Славојке.

„Срце им није могло издржати. Пукло је за унуцима… Прво је умрла мајка, а годину дана касније и отац. Моја супруга Славојка, Радмилина, Јанкова и Драганова мајка, носила се са тугом и болом док и њу срце није издало… Њих шесторо ми је отргнуто од срца“, говорио је.

У истој исповести сведочио је и о уништеном завичају:

„Све што је могло да гори и што је било на темељима сравњено је са земљом. У мом родном Врбовику данас аветињски мир и дедовина зарасла у коров. Никог од сељана… А сви су били истог презимена, Бјелица“.

Председник Владе Републике Српске Саво Минић рекао је да је са дубоким жаљењем примио вест о смрти хероја и борца Маринка Бјелице.

„Због Маринка и његове деце никада се не смемо одрећи светиње која се зове Република Српска“, истакао је Минић.

„Нека му је вечна слава и хвала“, написао је Минић на Иксу.

Опело Бјелици биће служено данас у цркви Светог великомученика Георгија у Трнову, а сахрана ће бити на гробљу у селу Широкари.

Ружица Кантар