Норвешка Краљевска амбасада у Србији, 18.12.2018, Норвешки „Логор смрти“ први пут у стрипу и на српском

Прве странице књиге „Логор смрти” Фото М. Мијатовић, Политика

Дирљива прича о два дечака из Југославије која су 1942. године доспела у нацистички логор у Норвешкој преведена је на српски језик захваљујући Академској српској асоцијацији и норвешкој фондацији НОРЛА (Норвешка књижевност у иностранству).

У правом тренутку, када временски услови у Србији подсећају на норвешке, стиже нам и први стрип о југословенским ратним заробљеницима у Норвешкој који је написала норвешка ауторка и новинарка Ингебјерг Јенсен.

Све је почело на једном од њених предавања о илустрованим књигама које је објавила о норвешкој деци у Другом светском рату међу којима су: Бомбе изнад школе – бомбардовање школе Холен 4. октобра 1944. године (2006), Бекство и пламен – судбине деце у Финмарку ратне зиме 1944-45. године (2009) и Наци жиг (2015). Од једног од посетилаца је добила препоруку да прочита књигу Љубе Младеновића о страдању југословенских ратних заробљеника у нацистичком логору Беисфјорд 1942. године. „Прочитала сам књигу и била у исто време фасцинирана и шокирана, нарочито кад сам схватила да су међу заробљеницима била два дечака“, рекла је Јенсен.

Тако заинтригирана је почела више да истражује тај случај у разним књигама, немачким документима, архивима и сл. „Са листе сам изабрала два дечала по имену Симо и Миле да буду главни протагонист, иако нисам била сигурна да су они видели све те ужасне ствари које су се дешавале у логору.“

Илустрована књига „Логор смрти“ тако прати њихову причу од тренутка укрцавања брода са 900 заробљеника у Нарвику 1942. године до тренутка када преживелих 150 напушта логор четири месеца касније. Ту је пажљиво нијансиран однос норвешких и немачких чувара према њима, али и како је локално становништво покушавало да помогне заробљеницима, иако углавном узалуд.

Према речима Добриле Радуловић, која је до априла 2018. године била на челу Савеза српских удружења у Норвешкој, а која је написала предговор за књигу, изучавање историје у школи може понекад да буде ограничено само на чињенице, потискујући индивидуалне судбине у други план и чинећи је сувопарном и незанимљивом.

„Преселила сам се у Норвешку крајем `90. и била изненађена када ми је моја прва колегиница причала о дешавањима у Нарвику током Другог светског рата, а ја нисам знала ништа о страдању Срба у Норвешкој, као ни о солидарности норвешког народа и пријатељству после рата“, признаје Радуловић.

Књига „Логор смрти“ је ту да нас све упозна са овим мање познатим а толико важном делом историје. Прошле године се појавила на норвешком језику а на српски је превела Кристина Стаменковић, а објавила Академска српска асоцијација која годинама уназад успешно организује часове спрског језика преко Скајпа за децу у дијаспори, у Норвешкој и другим земљама…

Цео пројекат је подржала норвешка фондација НОРЛА (Норвешка књижевност у иностранству).