Политика, 15. 11. 2025, Саво Штрбац: Ревизионисти и негатори хрватског усташког логора Јасеновац

Меморијал Јасеновац, Камени цвет Богдана Богдановића са макетом хрватског концентрационог логора Фото: Bern Bartsch, Wikipedia

Крајем октобра и почетком новембра медијску пажњу у региону привукао је округли сто под називом „Научни приступ истраживању жртава Јасеновца“, одржан 28. октобра у Хрватском сабору, у организацији Клуба заступника Дом и национално окупљање (ДОМиНО) и Хрватских суверениста, који заједно имају четворо заступника, на којем су своја „научна” истраживања износили „дипломирани политиколог Игор Вукић, научник и истраживач Никола Банић те истраживач и публициста Перо Шола“, како су их представили хрватски медији.

О томе каква су „научна” открића износили поменути говорници јавност је обавештена преко штампаних и електронских медија. Њихова излагања имају све карактеристике историјског ревизионизма, односно голог негационизма злочина у Јасеновцу, какве ставове годинама износе и у својим „научним” радовима и у јавним наступима, због којих су их организатори скупа и угостили. С обзиром на то да су организатори скупа добро знали шта ће њихови гости говорити, они су и одговорни за свесно ширење профашистичке, односно проусташке пропаганде.

Ко су организатори?

ДОМиНО је основана прошле године тако што се део чланства на челу с тајкуном Мариом Радићем одвојио од Домовинског покрета након парламентарних избора на којима су освојили 14 мандата и подржали ХДЗ омогућивши му већину у Сабору, а њеном председнику А. Пленковићу трећи узастопни премијерски мандат.

Постизборна коалиција ХДЗ-а и ДП-а била је неочекивана због тога што су велика већина депеоваца претходно били чланови ХДЗ-а и незадовољни Пленковићевим вођењем странке, које је у прва два мандата обележило скретање ка десном центру, па понекад и преко у леви политички спектар, сами побегли и основали нову странку, чији је први председник био познати хрватски певач Мирослав Шкоро. Непослушног Шкору тајкун Марио Радић је истиснуо и на његово место устоличио дугогодишњег градоначелника Вуковара Ивана Пенаву, који је у међувремену такође напустио ХДЗ.

ХДЗ и ДП, као права балканска браћа, жестоко су се свађали и међусобно псовали и вређали. Депеовцима је на мети најчешће био управо Пленковић, коме су, између осталог, замерали да је дете комунизма и да ни дан није провео у „домовинском рату”, што је и било истина. Ни Пленковић њима није остајао дужан.

Но, „част је част, а власт је власт“, па кад је Пленковићу мањкало руку за формирање саборске већине, помирио се с одметнутом браћом и с њима формирао саборску већину и владу давши им заузврат три министарства, десетак државних секретара и два потпредседничка места и њима за љубав „избацио“ из свих структура власти Србе из СДСС-а, који су му у два претходна мандата држали већину, смањио субвенције недељнику Новости Пуповчевог СНВ-а, пристајући и на доношење новог закона о гробљима, који ће омогућити уклањање са хрватске земље „непоћудних“ надгробних споменика и оснивање музеја жртвама комунизма.

И кад је изгледало да је ДП постигао највећи успех, долази до још једног изненађења – поделише се и посвађаше и поново „удари брат на брата“ најтежим увредама. Најтежа увреда Радићу од друштва око Пенаве је откриће да је био подофицир у ЈНА и носио звезду петокраку, а он је против браће пуштао у јавност информације где су куповали школске дипломе и снимке где министар Дабо пуца из аутоматске пушке из аутомобила који јури. Свађа је кулминирала када су Радићеви доминовци са Павличековим суверенистима, Пенавиним депеовцима на овогодишњим локалним изборима узели место градоначелника Вуковара и тако их оставили без базе, у којој су до тада били неприкосновени.

У јулу је Пленковићева влада Пенаву, у замену за потпредседничко место, именовала за председника Поверенства (одбора) за утврђивање судбина жртава злочина почињених непосредно након Другога светског рата. У којем правцу ће Пенава водити поверени му одбор види се и по томе што је крајем септембра као нову чланицу странке представио историчарку Влатку Вукелић, која ће водити страначки Одбор за истраживање југословенских комунистичких злочина и која се прославила ранијим тврдњама, попут оне да усташки логор за децу у Сиску из времена НДХ није био логор већ прихватилиште.

Платформу Хрватских суверениста чине политичке странке Хрватска конзервативна странка и Храст – покрет за успешну Хрватску, те грађанске иницијативе „Истина о Истанбулској” и „Хрватски бедем”, заједно с другим истакнутим појединцима, која се на политичкој сцени појавила 2019. и која је на парламентарне изборе 2020. изашла као део платформе Домовинског покрета, када су освојили четири саборска мандата, за разлику од последњих избора, када су освојили један мандат. Председник странке је Маријан Павличек, дугогодишњи заменик градоначелника Вуковара.

Дакле, обе странке су са крајњег десног спектара, изашле испод шињела ХДЗ-а.

Све поменуте странке повезује то што су везане за Вуковар, што свој имиџ праве на вуковарској трагедији, те на ревизији историје из периода Другог светског рата и рехабилитацији усташтва. То подразумева и оживљавање Павелићеве „хрватске православне цркве“. Пенава је нашао свог православца у личности Предрага Мишића такође Вуковарца, хрватског бранитеља, који за себе каже да је „по националности Хрват, по народности Србин и православне вероисповести”, преко кога је основао „Хрватски православни центар“, за сада као невладину организацију с циљем да се у догледно време и региструје као „хрватска православна црква“.

Ускоро је ће и Дан сећања на жртву Вуковара и Шкабрње, који се обележава 18. новембра као државни празник, када се у Вуковару сјати цела Хрватска и кад се у „колони сећања“ нађу сви који нешто значе у Хрватској, који марширају и иза усташке заставе. До сада је на том празнику профитирао Пенава, који се позиционирао и као први апологета усташтва, а недавно је добио и поменуто „поверенство“, што га, без обзира на изгубљене изборе, чини јачим десничарем од Радића и Павличека, који су у жељи да у граду у којем сада држе власт, покажу да су и они још деснији од Пенаве, а да би то и показали, организовали су поменути округли сто у Сабору. Да би се похвалили да и они „Србина за трку имају“, довели су Игора Вукића, човека српских корена, чији су чланови уже породице такође погубљени у Јасеновцу, да парира Пенавином Србину Мишићу.

Дакле, овај ’научни скуп“ има за циљ, поред ревизије историје, односно негације чињеница везаних за Јасеновац, и борбу за превласт на десном политичком спектру тренутно братских странака ДОМиНО и суверениста против разбрата ДП-а.

Организатори су овим округлим столом постигли пун погодак самим тим што су дошли у жижу медијске и стручне јавности у целом региону. И то само двадесетак дана пред вуковарску колону сећања. Говорници су такође профитирали јер су њихова квазинаучна сазнања отишла у етар. Њиховој популарности још више ће допринети најављен обраћање ес-де-ес-еса Уставном суду РХ „ради заштите уставне вредности и кривичне пријаве против учесника округлог стола због јавног одобравања и умањивања злочина почињених у Јасеновцу”.

А највећи губитници су хрватска држава и хрватски народ. Наиме, држава је и до сада финансијски подржавала „научне” пројекте поменутих „истраживача” преко разних државних институција, али се бранила да се о додели средстава одлучивало на неком нижем нивоу. Доводећи их под кров државног парламента, потпуно су се разоткрили и јавно признали да подржавају и одобравају ревизионистичке и негационистичке ставове тројице поменутих тобожњих истраживача без покрића и у хрватским научним круговима. И све упркос томе што се у преамбули хрватског Устава констатује да се хрватска држава темељи и на антифашизму.

Изнесеним „научним” истраживањима поменутих истраживача о карактеру и броју жртава концентрационог усташког логора Јасеновац, Срби као најбројније жртве не би требало да придају никакву пажњу, јер им пишући о њима праве додaтну рекламу. Напротив, треба им се супротставити правим научним радовима, укључујући и докторске дисертације, којих до сада уопште није било на Универзитету у Београду.

Саво Штрбац