Политика, 3. 1. 2025, Агиос Матеос: Чувар српских гробова [Мапа]

Агиос Матеос: Откривање споменика на гробљу Дринске дивизије, краљ (тада регент) Александар, 17. мај 1916. године Фото: Министарство одбране Републике Србије

После страшне студени, глади, болести и на стотине умрлих у кршу Албаније, српска војска и нејач стигли су на сунчани Крф. Био је јануар 1916. Најтеже рањени и болесни од колере завршили су у болницама, а промрзли и изнурени на једној њиви у селу Агиос Матеос. То парче земље припадало сељаку Јанису Јанулису, који је дозволио да буде подигнут војни логор за опоравак српских војника, али и да његова дедовина постане гробница за 560 војника, да би касније били ексхумирани и њихова тела пренесена и сахрањена у маузолеју, спомен-костурници на острву Видо.

По доласку српске војске и Владе Србије на Крф, војници су распоређени тако да је у месту Гувија била смештена Вардарска дивизија, у оближњем Ипсосу Моравска дивизија, Тимочка дивизија је била у Стронгили, Шумадијска у Месонги, Дринска дивизија у Агиос Матеосу, Дунавска у Врагањотики. Прихватилиште за српске цивиле било је у Аналипси, Аеропланска ескадрила се сместила у Потамосу, док је у дворцу Ахилеон била смештена Официрска болница.

И не само да је Јанис прихватио српску војску на својој њиви, већ је дозволио да у хладу маслина остане спомен на саборце и старешине Дринске дивизије и један светски рат. Остаће забележено да је иницијатива за подизање споменика потекла од санитарног мајора Михаила Дуњића, да је ту идеју спровео командант Дринске дивизије генерал Криста Смиљанић, а спомен од камена преточио у дело пројектант Јанко Шафарек.

Агиос Матеос: Споменик војницима Дринске дивизије Фото: Вечерње новости, Игор Мариковић

Чело споменика је само велики бели мермерни крст, док је с једне бочне стране уклесан српски државни грб и посвета „Дринци својим друговима“. С друге стране, у барељефу, делу Михајла Миловановића, ратног сликар Врховне команде српске војске, седи војник с пушком у руци, а испод су урезани стихови поручника и песника Владимира Станимировића:

„На хумкама у туђини, неће српско цвеће нићи.
Поручите нашој деци нећемо им никад стићи!
Поздравите отаџбину, пољубите родну груду!
Спомен борбе за слободу нека ове хумке буду!”

„Српске новине су известиле да је споменик дело војничких руку припадника Дринске дивизија и потпомогнуто њиховим добровољним прилозима. Беше то један од првих споменика у Великом рату, те га је 17. маја 1916. открио сам регент Александар Карађорђевић, врховни командант Српске војске. Јанис никада више није обрађивао ту парцелу са спомеником испод крошњи маслина, а његова породица, касније и потомци, тај аманет до данас нису прекршили. Србија им то није заборавила.

Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије је 1993. године поставило спомен-бисту у бронзи Јанису Јанулису и оставило посвету „Сину славних Хелена, захвалан српски народ“, док у Београду једна улица носи његово име.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Потомци Јанисови препричавали су својим синовима и унуцима како их је Јанис водио на њиву да покаже где су били сахрањени српски војници. Није дозвољавао ни трава да се гази, а умео је и да запева једну песму „о далекој земљи“, коју је од српских војника научио.

„Певао је и плакао“, причао је за српске медије Јанисов унук Христос Јанулис, када је боравио у Србији, да открије спомен-таблу посвећену свом деди. Тада је и постао почасни грађанин нишке општине Пантелеј. У тој градској општини и једна улица названа је по Грку који је био велики пријатељ Срба, а Мачвански Прњавор, село у завичају дринских див-јунака, и грчки Агиос Матеос потписали су 1992. године Повељу о братимљењу.

Олга Јанковић