Политика, 31. 7. 2025, Помен жртвaма злочина у Трнову

Трново, фотографија из 1996. Фото: Википедија / DoD Benjamin M. Andrea

Најмлађа цивилна жртва на подручју Трнова имала је 18 месеци, а најстарија 96 година, страдало је 13 одсто српског становништва

У Трнову је јуче обележен Дан страдања српског становништва у тој општини, једном од најтрагичнијих места српске новије историје. Током рата од 1992. до 1995. године у Трнову и околним селима убијен је 101 цивил српске националности. На првој линији одбране живота је дало 130 бораца с подручја ове општине.

Злочини над Србима на подручју Трнова почињени су већ на самом почетку рата, од стране такозване Армије БиХ. Међу жртвама било је и деце. Најмлађа жртва имала је тек 18 месеци, а најстарија 96 година. На месту бола, код Централног споменика, јуче су положени венци и цвеће. Начелник Трнова Мирослав Бјелица рекао је да је ова локална заједница међу најстрадалнијима у рату.

„Ово је за нас веома тужан дан. Пре тачно 33 године напустили смо своја огњишта. Већ сутрадан нам је срушена црква, убијен свештеник, а потом су у Ледићима зверски убијени чак и осамнаестомесечна беба и старица од 94 године”, рекао је Бјелица новинарима.

Додао је да је у Трнову тада уништено више од 80 одсто стамбеног фонда и да је страдало чак 13 одсто укупног српског становништва општине.

„И данас, као изразито неразвијена општина, боримо се с последицама рата, али покушавамо да очувамо достојанство и заједништво”, поручио је начелник.

Горан Тимотија, председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трнова, подсетио је на херојску борбу Трновског батаљона, специјалне јединице „Бели вукови”, Прве моторизоване гардијске бригаде, као и бораца из Гацка, Калиновика, Фоче и целе Сарајевско-романијске регије.

„Злочини над Србима у Трнову, нажалост, нису заустављени завршетком рата. Они се настављају кроз ћутање правосуђа. За злочине у 13 трновских села нико никада није одговарао, нико није осуђен за стоједног цивила, за монструозне злочине у насељима, Годиња, Требеча, Миље, Десеци, Ледићи, Лисовићи, Барице… Ту су све убијани српски цивили старији и деца, а након 30 и више година ми немамо судску пресуду”, истакао је Тимотија.

Исидора Граорац, председница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила каже да је тешко мислити о томе на који начин су умирали деца и одрасли људи. „Хашки трибунал, као ни сарајевско правосуђе, ништа нису урадили на помирењу”, рекла је она.

Изасланик српског члана Председништва БиХ Бошко Томић рекао је да различита тумачења историје не воде помирењу. „Борци и цивили који су страдали у Трнову оставили су нам у аманет Републику Српску. Ниједна српска жртва не сме бити заборављена. Време ће доћи када ће и они који су чинили злочине тражити опроштај”, поручио је Томић.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић нагласио је да је 1992. година била најтрагичнија за српски народ на подручју Трнова. Он је рекао да је одата почаст цивилима и борцима Републике Српске убијеним Одбрамбено-отаџбинском рату и евоциране успомене на дешавања 1992. године, када су мештани Трнова мучки напали припадници такозване Армије БиХ.

„Тог јула нико није могао ни слутити размере трагедије. Људи су нападнути рано ујутро – од својих дојучерашњих комшија”, рекао је Ћосић.

Војска Републике Српске је на Петровдан, 12. јула 1993. године ослободила Трново, затекавши згаришта и рушевине. Како подсећа Радио-телевизија РС, за ратне злочине над Србима из Трнова још нико није одговарао, а пред Судом БиХ вођени су процеси против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе.

Младен Кременовић