РТ Балкан, 3. 7. 2025, Потресна прича о крвавом Божићу код Братунца: Да ли су кости Срба завршиле у Поточарима? [Мапа]

Јежештица: Разбијена спомен-табла Србима из Другог светског рата на сеоској читаоници Фото: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске

Анђа Ђукановић је изгубила супруга Ивана, а и даље трага за његовим посмртним остацима. За телевизију РТ Балкан испричала је своју тужну судбину и борбу која и даље траје

Од јануара 1993. године, Божић у кући Анђе Ђукановић није више оно што би требало да буде. Тог дана, приликом напада муслиманских снага на Кравицу, код Братунца, у селу Јежештице, погинуо је њен супруг Иван, као и бројни рођаци и комшије. Анђа је са троје деце била у избеглиштву у Шапцу, а њен супруг је тог дана требало да им се придружи на празничном ручку.

Анђа прича да је тада погинуо и њен девер, те да су само на Божић укупно страдале 42 или 43 особе из села, међу којима су биле и две жене. Каже да је укупно из Јежештице погинуло 56 људи и да, иако је село било велико, „тада сатрвено“.

Сећа се да је село још три месеца било опкољено, и претпоставља да је њен муж у том периоду убијен или одведен у заробљеништво. Њена потрага за њим, живим или мртвим, почела је неколико месеци касније.

Обилазила је ископине гробница, мртвачнице, проверавала информације које су стизале до ње, али, нажалост, није било никаквих резултата. Оно мало костију које је сахранила Анђа, не признаје као остатке свог мужа.

„Сахранила сам пола нечије вилице и још једну кост“, каже Анђа и тврди да је само за џемпер сигурна да је његов, јер га је лично плела.

Осим што није пронашла кости свог супруга, Анђу брине и то што верује да је он сахрањен у Сребреници, као бошњачка жртва.

„Ако су га ухватили живог, онда су га горе убили и сахранили. Они стално скупљају неке податке и посмртне остатке. Сваке године сахрањују по 30-40 наводних жртава, а ми не можемо да пронађемо ниједног“, сматра Анђа.

Анђа је са 32 године остала удовица са троје деце. Каже да јој није било лако, али да је децу одгајила и школовала чувајући сећање на свог супруга. Како каже, било је дана када су јој највише недостајали његов поглед и загрљај.

„Највише ми је недостајао када сам правила испраћаје синовима, када су се женили и када сам добила прво унуче. Тада сам се осећала усамљено“, кроз сузе говори Анђа.

Истиче да јој Иван недостаје и дан-данас, иако је већ добила и праунуче, додајући да је највише боли што он није дочекао те тренутке.

Сличну судбину, како прича, имала је и њена мајка, јер је њен отац одведен у заробљеништво током Другог светског рата, али се након пет година вратио кући. Анђа је дуго веровала да ће и она имати мајчину судбину, али то се, нажалост, није догодило.

Подсетимо, током рата у Босни и Херцеговини, браниоци села Јежештице су одолевали нападима до Божића 1993. године када су неколико пута бројније муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, заузеле ово српско село, као и сва насеља у Месној заједници Кравица где су починили стравичне злочине.

Свих 110 кућа у Јежештици муслимани су тада опљачкали, разорили, а остатке запалили. За те ратне злочине над Србима још ниједан Бошњак није осуђен. Хашки трибунал је 3. јула 2008. године ослободио Орића оптужби, јер, наводно, није било доказа за његову командну одговорност.

У Јежестици је извршен покољ над Србима и у Другом светском рату.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде