РТС, 13. 8. 2025, Годишњица убиства српске деце у Гораждевцу – 87 метака и 22 године тишине

Гораждевац, место злочина 2003. Фото: РТС

Навршиле су се 22 године од злочина у Гораждевцу на Косову и Метохији, када су на српску децу, која су се купала у Бистрици, непознати нападачи отворили рафалну паљбу. Убијена су двојица дечака – Иван Јововић и Пантелија Дакић, а четворо деце је рањено. Иван Јововић имао је 19, а Пантелија Дакић 13 година. За овај злочин нико није одговарао. Међународна мисија ЕУЛЕКС обуставила је истрагу 2011. године, како су навели, због недостатка доказа.

Помен страдалима уз присуство житеља Гораждевца испред цркве Рођења Пресвете Богородице служио је Владика Иларион уз саслужење монаха манастира Високи Дечани и локалног пароха. Предсавници канцеларије за Косово и Метохију положили су цвеће на споменик страдалима током и после сукоба у Гораждвецу и околини.

Непознате особе су на данашњи дан пре 22 године из „калашњикова“ пуцале на српску децу која су се купала у реци Бистрици и убиле Ивана Јововића и Пантелију Дакића. Тешко су ранили Драгану Србљак (13), Марка Богићевића (12), Богдана Букумирића (14) и Ђорђа Угреновића (20).

Иван Јововић имао је 19, а Пантелија Дакић 13 година.

После злочина, представници међународне заједнице изјавили су да ће „преврнути сваки камен“ како би пронашли починиоце. Међутим, ни након више од две деценије, нико није одговарао за овај напад. Истрага је званично обустављена пре 13 година, без утврђених кривaца или покренутог поступка.

Тог 13. августа 2003. године, на импровизованој плажи и у реци Бистрици налазила се група од 28 српске деце и младих из Гораждевца. У том тренутку, из заседе је извршен терористички напад.

Према налазима истражитеља Унмика, нападачи су отворили рафалну паљбу из аутоматског оружја, највероватније „калашњикова“, испаливши укупно 87 метака на децу и младе који су се налазили у води и на обали.

Постоје индиције да су нападачи дошли из оближњег албанског села Захач, али њихов тачан број и идентитет никада нису утврђени.

Овај терористички чин догодио се уочи планираног повратка око 200 прогнаних Срба у тај део Метохије.

Злочин су осудили представници Унмика, Кфора, ЕУ, Сједињених Америчких Држава, Русије, Француске, па и званичници привремених органа самоуправе у Приштини.

Неуспешна истрага и обустава поступка

Званични Београд је одмах по нападу затражио хитно заседање Савета безбедности Уједињених нација. Према доступним подацима, истражни органи УНМИК-а и полиција на Косову и Метохији саслушали су приближно 70 сведока — према неким наводима, чак 75 особа — а претресено је више од 100 кућа у потрази за доказима и осумњиченима.

За информације које би довеле до расветљавања злочина, била је расписана награда у износу од милион евра. Ипак, упркос бројним осудама и обећањима о посвећености истрази, конкретни резултати су изостали. Званично, до нових сазнања никада није дошло.

Еулекс је 2011. године званично обуставио даљу истрагу. Пет година касније, 2015, исто су учиниле и институције привремене власти у Приштини.

Убиство деце у Гораждевцу сматра се једним од најгнуснијих злочина над српским становништвом од доласка међународних снага на Косово и Метохију 1999. године. Осим што правда није задовољена, српска енклава Гораждевац је након тога више пута била мета вандалских напада, укључујући и скрнављење споменика жртвама овог напада.

Гораждевац некада и сад

Гораждевац је некада био највеће српско село у том делу Метохије. Према попису из 1981. године, село је имало 1.440 становника, од чега су 72 одсто били Срби. Према подацима из 2011. године, у селу је живело 570 људи, од којих су 255 били Срби, односно 44 одсто.