РТВ Бисер, 8. 10. 2021, У Раброву одржан помен невино страдалим цивилима у бомбардовању Раброва 1941.године [Мапа]

Спомен, илустрација Фото: РТРС

На данашњи дан пре 80 година, 8. октобра 1941. године, бомбардовано је Раброво. У том страшном чину страдале су 34 особе и више од 150 било је рањено.

Будући да је мало живих сведока овог немилог догађаја, овом приликом сазнали смо делове реконструкције на основу казивања др Милосава Адамовића, Михајла Стојадиновића и Милоја Милојевића која је забележио публициста Саша Марковић.

Према казивању др Милосава Адамовића, до краја септембра авиони се нису појавили, па чак ни првих дана октобра. Налетели су лукаво, тек онда када је пажња попустила. Циљ је био Раброво.

Јутро, девет часова. Леп јесењи дан. Небо ведро. У селу много света. Из околних места дошло је у Раброво скоро хиљаду људи. Био је сеоски празник.

Девет штука, бомбардери за обрушавање круже над Рабровом. Пикирају и просипају убиствени товар. Митраљирају кукурузе. У селу паника. Куће горе. Људи као мрави истрчавају у поља. Читаве колоне трче уз брда. Све траје само десетак минута. Црне орлушине праве још један круг и лете натраг. Брујање мотора се више не чује. Чује се јасно јаук рањеника и запевка.

У селу страшна слика. Црни стубови дима куљају у небо. Јаук рањеника се све јаче чује. На улицама побијени коњи, стока, покидана кола. У селу се једва дише од дима и прашине.

Слику бомбардовања верно описује и Милоје Милојевић: „У Раброву нас дочека тужна слика. Кукају жене. На улицама изгинула стока. Једна свиња издише и копрца ногама. Људи журе да спасавају рањенике. Под једним плотом лежи човек сав искидан гелерима… Причало се да су и после недељу дана људи налазили понеког погинулог у копама кукуруза… Завукао се несрећник да се ту сакрије од авиона али су га пронашли митраљези. Није остала ниједна кућа неоштећена; или прозори попуцали, или се поразбијао цреп, или срушио зид… Народ, упркос страшне трагедије, до касно у ноћи скупља рањенике и погинуле. Видео сам да су многе породице уништене. Отац погинуо, жена остала без ноге, а деца као преплашени врапчићи, скупили се око ње па и не кукају. Била ми је то најстрашнија слика рата за све време борбе”.

Други савременик, Михајло Стојадиновић даје сличну слику рабровске трагедије. Људи су се осећали некако слободни и нико није марио за авионе. Тако се догодило да је тог преподнева сав свет безбрижно посматрао једну формацију авиона типа штука који су долазили из правца Београда. Нису летели одмах ка Раброву, али су изненада променили правац и пикирајући су просули бомбе на народ у Раброву. Чуо се страшан звиждук авиона, а потом експлозија бомби. Око десетак минута чуле су се детонације. Рачунао сам да су авиони отприлике направили само два круга изнад села, просули бомбе и одлетели. Када су експлозије уминуле, устао сам, а преда мном се указала језива слика. Она раскрсница друмова усред села црнела се од народа мртвог и рањеног. Чула се запевка. Над Рабровом је дуго кружио облак дима од пожара и прашине срушених кућа.

Видео сам мртву стоку. Многе поубијане познанике из села. Пред самом кафаном лежало је једно дете без удова. Колико се сећам, погинули су дечак Сава Пајкић, његов брат Светозар Пајкић, чија је ћерка сутрадан пресвисла од бола. Погинуо је и отац Воје Богдановића, а његова жена рањена. Погинуо је још и Баћко Миловановић, кројач. Било је много рањених. Остала ми је у сећању слика несретног хармоникаша из Клења, који је ногу изгубио још у Првом светском рату. Овога пута бомба му је однела и другу ногу.

Немци се нису задовољили само бомбардовањем, већ су народ који је лежао по пољу митраљирали. Чак код села Мала Бресница постоји и данас један споменик неком осамнаестогодишњем младићу кога су ту стигли немачки куршуми, а ојађени родитељи на том месту подигли споменик.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Налет непријатељске авијације однео је 34 живота становника Раброва. Погинула су четири детета: Пајкић Бранислав од девет година, Миодраг Вучковић (11), Марко М. Марковић (16), и Александар Ж. Мишић (16). Заједно са Браниславом погинуо је и његов отац Пајкић Светозар. Погинула су и три брачна пара Драгутин Сандуловић и жена му Ружица, затим Славко Ж. Богдановић и Савета, па Светозар Јовић и Симка. Животе су још изгубили Ђурађ Д. Јовановић, Драгомир М. Станојевић, Благојевић Радиша, Јеремић Зорка, Стеван Милошевић, Слободанка Јеремић, Живко Тошић, Десанка Настасијевић, Ајкуна Перић, Анђелија Стокић, Властимир Степановић, Светозар Мирковић, Ружица Марјановић, Милан Богдановић, Живота Неговановић, Светозар Кузмановић, Милан Радовановић, Никола Станојловић, Милица Јовић, Данило Јеремић, Станимир Стаменковић, Радојка Милошевић, Живота Милановић, Слободанка Кузмановић, Никола Милорадовић, Радиша Илић.

Погинули су многи из суседних села ‒ Лалко Стојановић из Мале Бреснице, Војислав Ђорђевић из Велике Бреснице, Живорад С. Обрадовић из Душманића и још многи други из Макца, Мишљеновца, Мустапића и других места. Није забележен тачан број рањених, али се рачуна на више од стотину од којих многи нису преболели ране. Скоро све куће биле су оштећене. То је био црни биланс немачког бомбардовања Раброва осмог октобра 1941. године. Молим да минутом ћутања одамо пошту свим жртвама бомбардовања Раброва.

После полагања цвећа страдалима јереј Немања Дишић, парох рабровски, одржао је парастос жртвама бомбардовања Раброва.