РТВ КиМ, 20. 6. 2025, Двадесет шест година од убиства четворице браће Симић у Сливову – правда и даље недостижна

Сливову, Ново Брдо Фото: РТВ КиМ, screenshot

У селу Сливово, у општини Ново Брдо, навршено је 26 година од убиства четворице чланова породице Симић – рођене браће Трајана (1929), Живка (1936) и Димитрија (1932) те њиховог брата од стрица, Живка (1929). Симићи су убијени у својим домовима, а њихова тела су касније пронађена у шуми недалеко од кућа, у зони тадашње одговорности британског контингента Кфора. Починиоци никада нису откривени.

У присуству неколико пријатеља и члана породице Симић, на месту где су пронађена њихова тела, одржан је парастос који је служио свешетник Дарко Маринковић.

„Не дозвољавамо забораву да их однесе, тамо где нема ни раја, сладости ни вечнога покоја. С том надом смо данас дошли да одржимо молитву и споменемо њихова имена. Не заборавимо свето лазаревско опредељене, јер је то опредељење Царству небеском, а Царство небеско је једино битно место за свакога од нас, једино битно место које треба заслужити, да ли крвљу, као што су то њих четворица страдањем, или добрим делима“, казао је свештеник Маринковић.

Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић подсетио је да ни четврт века од овог стравичног догађаја нико није одговарао.

„Они су најпре веровали британским војницима који су им гарантовали безбедност, они су као и сви други хришћани били уверења да с обзиром да никоме ништа нажао нису урадили у животу, да с потпуним правом могу погледати свакога у очи јер се немају чега постидети. Међутим, на данашњи дан њихова тела су пронађена измасакрирана. Оно што је најтужније од свега је да ми и данас, четврт века након тога, ч̣екамо правду, да нико није одговарао за то што се збило. Мученици, браћа Симић сврставају се у ред и других косовских страдалника“, истакао је Марковић.

Син покојног Трајана Живорад Симић истакао је да пред косовским органима никада није покренут поступак за овај злочин.

„Они овде нису убијени, они су овде само донети. Поред куће су убијени, зато што британски Кфор није пуцао. Они су одрани, вађени су им бубрези, мој отац је расечен. Албанац ми изјављује после тога да су хтели да га муче. Живојин је био најмлађи, он је пружао отпор, колико је убода имао – толико цигарета је угашено на његовом телу. Они овде нису убијени, они су овде само донети. Поред куће су убијени, зато што британски Кфор није пуцао. Они су одрани, вађени су им бубрези, мој отац је расечен. Албанац ми изјављује после тога да су хтели га муче. Што се тиче Косовске полиције, ја сам добио информацију да, пошто нема захтева, да не могу да покрећу поступак јер немају доказа. Ја сам им показао фотографије које имам и на флешу. Зар није ово доказ? Јел могу ја да одем у албанску кућу или село да питам ко ми је убио оца или стрица? Не могу”, додао је Симић.

Песник и књижевник Ратко Поповић нагласио је да се данас сведочи о тешком злочину.

„Сведочимо о тешком злочину на српској земљи, над часном и домаћинском породицом Симић, који су овде вековали, који су у Новом Брду стицали какво такво имање, да могу овде да опстају, да живе и да славе српски род и српску земљу. Овде су остали и занавек, иако ми из Грачанице сведочимо да су четири брата коју су овде мучки убијена, а у Грачаници сахрањена“, казао је Поповић.

Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић истакао је да злочин над браћом Симић није само трагедија једне породице, већ и опомена за све институције, нарочито међународне мисије које су биле присутне на Косову.

„Наша браћа пострадала су само зато што нису хтела да напусте своју дедовину на којој су њихове породице вековима живеле. И што су као добри домаћини и хришћани остали да брину у стоци, јер нису хтели да дозволе да се стока пати без воде и хране. Остали су и зато што су имали гаранције британског КФОР-а да им се ништа неће десити, као и гаранције албанских комшија“, рекао је Поповић.

Додао је и да се Канцеларија за КиМ као институција огрешила о породицу Симић јер се претходних година њихово страдање “није довољно достојанствено обележавало”.

„Њихова жртва није мања од жртве страдалника из Старог Грацка, аутобуса Ниш-експреса у Ливадицама код Подујева и убиства деце у Гораждевцу 2003. године/, закључио је Поповић.

У селу Сливово у општини Ново Брдо је некада живело више од 100 српских породица, данас је овде остало свега 18 становника српске националности.

Тамара Марковић