
Александра Новаков у САНУ, децембар 2024. Фото: СПОНА, Скопље
Српска мушка гимназија у Скопљу је почела са радом 19. новембра 1894 у дечанском метоху. Била је интернатског типа. Поједини ученици су били благодејанци (стипендисти).
Почела је рад као нижа четворораазредна гимназија а ослобођење 1912. је дочекала као осморазредна виша гимназија из које је проистекла и четворогодишња Учитељска школа. Радила је и Виша девојачка школа од 1895. године. Након отварања Гимназије отворен је велики број школа по селима и другим мањим градовима. Само њено постојање представљало је погодно тло за отварање основних школа широм Вилајета. У своју зграду школа се уселила 1905. године.
Током рада Гимназија је имала више заступника директора и 10 директора. предавало је 109 наставника, трећина наставника била је из Старе Србије и Македоније.
За 18 година рада школу је похађало 1.074 ученика. Састав ученика је у сваком погледу био мешовит. Долазили су из 289 места широм српског културног простора, највећи број деце долазио је из Косовског вилајета.
Школа је имала просветни, културни и национални рад. Међу наставницима био је Стеван Димитријевић, теолог и Петар Кочић, књижевник. Ову школу су поред осталих завршили: Јосиф Михаиловић, архитекта и отац модерног Скопља, Јанићије Поповић, књижевник и Ђорђе (Ристић) Скопчанче, четнички војвода.
* Извод из излагања Александре Новаков из Матице српске у САНУ – „Живот Срба у Северној Македонији историјат, изазови и перспективе“, децембар 2024.