Спутњик, 12. 12. 2025, Вечна искра јунацима! Две славне битке које говоре о херојству српских бораца

Одликовани херој са Кошара Иван Ранковић поред барељефа на зиду спомен-костурнцице у крипти цркве Светог Димитрија у Лазаревцу, у којој су сахрањени посмртни остаци око 20.000 ратника погинулих у Колубарској бици Фото: Лола Ђорђевић, Спутњик

У оквиру манифестације „Дани Колубарске битке“ јуче је у препуној сали Центра за културу Лазаревац одржан својеврсни поетско историјски програм којим је одата почаст учесницима битке у којој је извојевана једна од најсјанијих победа српске војске у Првом светском рату.

Програм, под називом „Вечна искра јунацима“, отворио је Марко Качаревић из „Србских православних појаца”, песмом испеваном у част војводе Живојина Мишића, војсковође који је вештим маневром повлачење српске војске претворио у силовит противнапад и тријумфалну победу. Стратешки потез који је извео командант Прве армије генерал Живојин Мишић, и данас се изучава на војним академијама широм света.

Колубарска битка, или Сувоборска битка, вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 км на простору долине реке Колубаре, и обронцима планине Сувобор и Маљен. Окончана је успешном противофанзивом српске војске којом је сломљен отпор аустрогарске армије и ослобођена и последња стопа земље. И док је читав свет очекивао капитулацију Србије, од непријатеља, али и од стране савезника подцењена српска војска извојевала је победу, која је српског војника у гуњу и опанцима славом овенчала.

Победа у Колубарској бици плаћена је великим људским жртвама. Из строја је избачено преко 150.000 војника и више од 10.000 официра и подофицира. На бојишту је заувек остало и 400 младића, готово дечака, из ђачког батаљона „1300 каплара“, који су послати на фронт како би помогли српским ратницима изнуреним вишемесечним борбама.

Управо ти храбри српски ратници, који су се супроставили далеко надмоћнијем непријатељу били су својеврсна звезда водиља неким другим голобрадим младићима који су пре 26. година крвљу натапали обронке Проклетија бранећи сваки педаљ отаџбине од шиптарских терориста потпомугнутим НАТО снагама.

Један од тих див јунака са Кошара је Лазаревчанин Иван Ранковић, који се као војник на одслужењу војног рока, са само 22 године нашао у паклу Кошара. Попут многих младића из ђачког батаљона 1300 каплара, и он је прекинуо студије, обукао униформ, и отишао да брани колевку српског народа.

„Моја јединица је 11 априла изашла на караулу Кошаре, где се већ налазио 53. Гранични батаљон који је у прва два дана битке на Кошарама зауставио огроман број шиптарских терориста и припадника албанске војске и страних плаћеника у њиховом даљем продирању на нашу територију. Жестоке борбе вођене су свакодневно. Сваки наш покушај да повратимо караулу био је осујећен минобацачком и артиљеријском ватром са територије Албаније и бомбардовањем од стране авиона НАТО алијансе“, описао је почетак битке један од оних који је на Кошарама био и рањен.

„Био сам у болници неких десет, дванаест дана, и чим сам уграбио прилику, поново сам отишао на прву борбену линију, међу другове “, рекао је Ранковић говорећи о свом рањавању. Присутни, у препуној сали Центра за културу, који су у тишини слушали причу овог одликовеног хероја, његове речи су наградили великим аплаузом.

Говорећи о херојству својих сабораца на Кошарама, Ранковић је подсетио присутне на јунаштво спског војника испољеног у Колубарској бици, посебно указавши на једну паралелу између битке на обронцима Сувобора и борбама на врховима Проклетија. Наиме, питомци војних школа, ђаци и студенти, који се пред полазак на фронт добили чин каплара, јуришали су на аустроугарске ровове вођени крилатицом „Ни корака назад“, а на Кошарама се исто тако ни за педаљ није одступало, док је мото војника био „Нема назада, иза је Србија“.

Пецка 1914: 1300 каплара на путу за Дрински фронт Фото: Политика, „Шумадијска дивизија II позива 1914-1915“, Министарство одбране, Медија центар Одбрана, аутор Риста Марјановић „Ратни фото албум 1912-1915“. оригиналан назив: Они су истерали Аустријанце

„Знали смо колику светињу бранимо“, нагласио је Ранковић, у исто време подсетивши све присутне, а посебно основце који су у великом броју присуствовали овој поетско-историјској манифестацији, да Србина красе три велике особине: чврстина у вери, честитост и љубав према отаџбини, и да су управо те три особине кроз векове биле звезда водиља српског ратника, од Косовског боја, преко славних победа на Церу, Колубари, до битке на Кошарама, поручивши на крају да „волимо своју земљу, јер другу Србију немамо“.

Битка на Кошарама, вођена у пероду од 9. априла до 10. јуна 1999. године била је прави пакао за наше војнике и официре. У тешким и пакленим данима, на обронцима Проклетија заувек је на мртвој стражи остало 108 припадника Војске Југославије и једног руског добровољца. Просечна старост храбрих момака који су дали своје животе у одбрани отаџбине, била је свега 25 година.

Поред ратних прича хероја са Кошара, у програму је наступио и песник Данило Васојевић, брат погинулог хероја са Кошара Ивана Васојевића Јагуара, који је са посебним емоцијом и надахнућем рецитовао стихове у којима опевао и славом овенчао херојство наших предака. Програм су додатно улепшали звуци гусала народних гуслара Бошка Вујачића и Милоша Танасковића.

Програм у Центру за културу Лазаревац организовало је удружење „Витезови са Кошара“, као део традиционалне манифестације „Дани Колубарске битке“, коју организују Градска општина Лазаревац и Туристичка организација ГО Лазаревац.

 
Лола Ђорђевић