
Свештеномученик митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) Фото: Православље живот вечни, Митрополија Дабробосанска СПЦ
Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.
По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: „Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и подијелим, и према томе мора се са народом судбина дијелити и остати на своме мјесту“.
Досљедно је бранио православну вјеру и српско писмо пред њемачким Гестапоом. У том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брало, усташки повјереник за БиХ.
Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор „Беледија“, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки усташки логор Керестинец, гдје је обријан и одузета су му сва епископска обиљежја.
Према једној верзији, Свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу, гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић, а онда је са још 55 православних свештеника бачен у јаму Јадовно на Велебиту.
Свети архијерејски сабор 1998. године прогласио је митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика.
Српска црква га прославља треће недјеље у мјесецу септембру.
Град Источно Сарајево прославља Светог Петра Дабробосанског као своју крсну славу.










![Политика, 28. 8. 2022, Сремско крваво лето није преживело шест хиљада Срба [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2022/08/uhapseni-sremci-1942-f-politika-muzej-zrtava-genocida-45x45.jpg)
![Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/02/solingenov-prouzvod-srbosjek-f-muzej-zrtava-genocida-w-45x45.jpg)



![Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/04/bomben_auf_belgrad_operation_strafgericht_6_April_1941-w-45x45.jpg)




