
Спомен, илустрација Фото: РТРС
Молитвом, сузама и сјећањем на јунаке који су пробојем спасили 7.500 људи из српских села Смолућа, Тиња и Потпећ из тромјесечног непријатељског обруча муслиманско-хрватских снага у Бијељини је данас обиљежено 32 године од херојске операције Војске Републике Српске „Смолућа“.
Вера Јовић је у мржњом окованој Смолући изгубила оца и брата, а њене њежне ријечи и јецаји преточени у писмо које је прочитано на скупу, упућене су у име свих 150 мртвих у опустошеном завичају гдје само још туга живи.
„Смолућа је мјесто гдје се водила битка за 7.500 људских живота, мјесто на коме смо дотакли смртно и бесмртно, суђено и несуђено, на крају дно живота и сам пакао. Али, добри људи нашли су начина да спасу добре људе, хвала јунацима и хвала ти Боже“, поручила је кћи и сестра убијених Срба.
Дан када је 1992. године Војска Републике Српске у садејству са Министарством унутрашњих послова извела операцију „Смолућа“ у којој је из непријатељског обруча спасено 7.500 житеља српских села обиљежен је испред споменика погинулим из Смолуће, Тиње и Потпећи на градском гробљу Пучиле у Бијељини.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић каже да је то једна од најуспјешнијих операција које је српска војска водила и истиче њен хуманитарни карактер.
Он је указао на аномалије правосудног система БиХ које није процесуирало ни злочин попут опсаде српског становништва сконцентрисаног у Смолући које је мјесецима било изложено сталном непријатељском гранатирању и ватри из снајпера, трпило губитке и опстајало у нехуманим условима.
Остојић је позвао сропски род да његује културу сјећања и истакао да врховне вриједнпости слободе и мира нису могуће без Републике Српске која је гарант слободе и мира за српски народ.
„За слободу је у протеклом рату животе дало више од 25.000 војника, убијено је 9.000 цивила и међу њима 1.000 српске дјеце“, навео је Остојић.
И предсједник Скупштине града Бијељина Александар Ђурђевић рекао је да су Срби увијек страдали када нису имали своју државу и позвао на очување Републике Српске, а за операцију „Смолућа“ навео је да је једна у низу акција ВРС која је на понос садашњих и будућих нараштаја.
Након служења парастоса положени су вијенци и цвијеће на спшоменик погинулим борцима и цивилним жртвама рата Смолуће, Тиње и Потпећи.
За више информација:
Масовни злочини августа 1992, Масовни злочини муслиманских и хрватских снага над Србима, 1992 — 1995, Драгана Гавриловић, Институт за истраживање српских страдања у XX веку, Београд (18. јуна до 27. августа 1992. стр. 12, 13)
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде







![СРНА, 23. 3. 2025, Станови: Служен парастос жртвама ’Крвавог прољећа‘ усташких јединица 1945. [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/08/svece-spomen-f-srna-45x45.jpg)



![СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Навршиле се 83 године од усташког злочина над Србима Поповог поља [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/06/jama-jagodnjaca-rzni-do-f-srna-45x45.jpg)

![СРНА, 26. 3. 2025, Навршиле се 33 године од злочина у Сијековцу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2017/03/crkva-dv-velikomucenice-marine-sijekovac-f-rtrs-45x45.jpg)


![ИН4С, 7. 6. 2023, Пивска крвава бајка: 80 година од једног од најсвирепијих злочина у Другом свјетском рату [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/06/spomenik-u-dolima-f-vesti-me-i-petrusic-w-45x45.jpg)



