СРНА, 9. 7. 2018, Будимир: Теслине земне остаке достојно сахранити на Врачару

Никола Тесла у лабораторији у Колорадо Спрингсу Фото: Архивска фотографија, Tesla Memorial Society, Музеј Николе Тесле

Удружење Срба из Хрватске још једном ће упутити молбу граду Београду да уважи одлуку Синода Српске православне цркве да земни остаци једног од највећих српских и свјетских научника Николе Тесли буду достојно сахрањени код Храма Светог Саве у Београду.

Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је Срни да је град раније на неки начин дао сагласност да урна са пепелом научника, који је задивио и трајно задужио човјечанство, из Музеја Николе Тесле гдје је на недоличан начин постављена као експонат достојно и према православном обреду буде положена у земљу код Храма, како би Тесла коначно добио смирај и гроб, али да неке „јаке струје то спречавају“.

„Предузећемо још јаче активности према граду да се неправда која је учињена мртвом Тесли коначно исправи и да добије достојно гробно мјесто, а нигдје не може бити достојније него поред Храма Светог Саве на Врачару“, изјавио је Будимир поводом 162 године од рођења Николе Тесле.

Он је нагласио да је прича о Тесли и његовом насљеђу неисцрпна, а да Срби као народ чије је памћење често кратко и пролазно не смију дозволити да га својатају Хрвати, посебно ако се зна да су они у Другом свјетском рату побили 600 Срба у његовом родном Смиљану, од којих више од 100 из породице Тесла.

„Тесла и Срба након `Олује` у Госпићу и Лици више нема, а они га својатају као свог научника и као таквог представљају у свијету, што је фалсификат и недопустиво“, рекао је Будимир.

Он је подсјетио да је 23. јануара 2006. године у Саборној цркви у Београду служен парастос Тесли коме су присуствовали најутицајнији представници вјерског, јавног и културног живота Србије.

„Тада је донесен и закључак да урна са пепелом Николе Тесле буде сахрањена у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Посљедња одлука да се то учини донесена је 2014. године, али, нажалост, до данас није реализована. Ми коначно очекујемо да ће се показати разумијевање оних који о томе одлучују и да ће након толико времена Тесла добити гроб, а ми мјесто гдје ћемо му моћи достојно прислужити свијећу“, рекао је Будимир.

Никола Тесла рођен је 28. јуна 1856. године по старом, односно 10. јула по новом календару у Смиљану у Лици, као четврто од петоро дјеце српског православног свештеника Милутина и мајке Георгине.

Био је један од најпознатијих српских и свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор.

Открио је и један од начина генерисања високофреквентне струје, дао значајан допринос преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.

Никола Тесла је умро на православни Божић 7. јануара (по новом календару) 1943. године, а сахрањен је на њујоршком гробљу Фернклиф 10. јануара у сандуку прекривеном америчком и српском заставом уз звуке Шубертове Аве Марија и српске традиционалне пјесме из Првог свјетског рата Тамо далеко.

Свега два мјесеца касније Тесла је, по жељи насљедника Саве Косановића, ексхумиран и кремиран, а пепео је чуван у розаријуму на њујоршком гробљу све до 1956. године.

Послије Косанчићеве смрти, његова рођака Милица Трбојевић пренијела је Теслине остатке у Београд и изразила жељу да се чувају у Музеју, гдје се налазе и данас.