Српски меморијал, 10. 10. 2025, На данашњи дан 1941. године бомбардован манастир Жича [Мапа, ФБ]

Манастир Жича после немачког бомбардовања 10. октобра 1941. Фото: Архива Манастира Жича

Манастир Жича је први пут тешко пострадао током Другог светског рата 10. октобра 1941. године у немачкој одмазди за убиство једног официра и рањавање неколико војника (уз два заробљена), у операцији пробијања опсаде Краљева претходног дана код села Јарчујак, током устаничке опсаде Краљева која је трајала од 4. октобра до 2. новембра 1941. године. Истог дана бомбародвана су и села Ратина и Богутовац.

Шест немачких авиона „штука“ са аеродрома у Краљеву у јутарњим сатима 10. октобра извело је напад на слободну територију и том приликом су се одвојила три авиона и директно напала манастир, који је зарушен и тешко оштећен.

Претходног дана, 9. октобра, немачка јединица у повлачењу ка Краљеву покушала је да умаршира у манастир и при томе је отварала ватру, али није нанета велика штета иако је манастир оштећен. Овај продор зауставила је Борбена група потпоручника Милутина Јанковића.

У једној од операција продора Немаца из опкољеног Краљева, 20. октобра се из града упутила јединица јачине батаљона и група борних возила која је напала заштитне положаје на Ибру и по разбијању Жичког и Љубићког четничког одреда, за одмазду извршила дикретан напад а затим и запалила манастир. Тада је погинуо командант Жичког четничког одреда капетан Душан Лаушевић.

Немци су потучени у манастирском забрану јединицама Борбене групе потпоручника М. Јанковића и Штабне чете поручника Д. Топаловића, које су касно сигле да спасу манастир, у коме је манастирски конак сасвим изгорео.

После тога се манастирско братство евакуисало на Столове, а затим у манастир Студеницу. Део монаха ће крај рата дочекати у Овчарско-кабларској клисури, у манастиру Вујан.

Најнужнији радови на заштити Манастира почели су током рата, посредовањем капетана КВ Ђорђа Роша Немци су одобрили минималне радове на заштити цркве Светог Спаса, будући да су осим пробијања зида, зарушени купола и кров манастирске цркве. Радови су изведени по нацрту архитекте Момира Коруновића.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Манастир Жича је задужбина српског краља Стефана Немањића Првовенчаног, а изграђен је између 1206. и 1221. године. Године 1219. Жича је постала прво седиште Српске архиепископије. Манастирска црква је посвећена Вазнесењу Христовом и показује све одлике рашке школе. Саграђена је као једнобродна црква с великом апсидом на источном крају. Централни простор је надвишен куполом. Црква је грађена од камена и опеке. Најстарије фреске настале су у периоду између 1220. и 1221. године, нове фреске осликане су за време владавине Светог краља Милутина.

Извори:

– Пешадијски потпуковник Сергије М. Живановић, Трећи српски устанак, 1962. стр. 112,
– Архимандрит Јован (Радосављевић), Живот и страдања Жиче и Студенице под окупатором (1938-1945), Манастир Хиландар, 1993.

Српски меморијал, а.м.