Вечерње новости, 2. 12. 2019, Данак у крви приказан као прилика за напредовање: Скандалозан садржај уџбеника историје за седмаке

Илустрација одабира хришћанских дечака за јаничаре (Данак у крви), османска минијатура, Ali Amir Beg, 1558, Фото: Süleymannâme, Istanbul, Topkapi Palace Museum, Wikimedia Commons, PD

У уџбенику историје БИГЗ-а за седми разред се промовише тиранија окупатора. Наводи се да су јаничари могли да се уздигну на друштвеној лествици. Ковић: Отимање деце од породица је најмрачнији вид насилне промене вере

„Данак у крви је омогућавао дечацима да напредују на друштвеној лествици, а они су заузврат били потпуно одани султану. Тако су многи од њих постали чланови важне и утицајне елите Османског царства“, пише, ни мање ни више, у уџбенику за седми разред основне школе који је Завод за уџбенике Републике Србије одобрио као званично наставно средство у школама.

Уџбеник је издао БИГЗ, а у њему се ђацима, на крају лекције, даје задатак: „Наведите позитивне и негативне стране данка у крви.“

– Не постоји позитивна страна овог ужасног обичаја. То је толико страшно, као када би неко за 50 година рекао „наведите добре стране Холокауста“ – кажу српски историчари, и додају:

– Сугерисати да су деца која су отимана од родитеља као данак у крви – ако промене веру и пређу у ислам – имала могућност да напредују у османској хијерархији је недопустиво. Треба се упитати колико је деце јаничара напредовало. Један је био Мехмед-паша Соколовић, а хиљаде њих су завршили као пешадија и топовско месо у Османском царству. Изразито негативан обичај неко третира као да је био нормалан. Ако би се те вредности пренеле на друге историјске периоде, онда би то значило да тако треба да се понашамо и када други окупатори дођу.

Историчар Милош Ковић каже да је данак у крви био један од најстрашнијих видова злостављања становништва у Османском царству.

– Иза сваке промене вере стајао је притисак и насиље у овој или оној форми. Отимање деце од породица је вероватно најмрачнији вид насилне промене вере, а људи у 16, 17. и 18. веку то су доживљавали на исти начин као и ми данас, истиче Ковић.

Наш саговорник каже да је тачно да су се пред неким од тих дечака отварала врата каријере у империји, али отимање од породица и насилна промена вере и средине увек су остављали неизбрисив траг у њиховој свести.

– Само појединци као Мехмед-паша Соколовић су задржали везе и лојалност свом старом завичају и породици – каже Ковић.

Иначе, „специфично“ тумачење данка у крви није једина лекција која боде очи у уџбеницима историје. Једна од најспорнијих тема у историјским уџбеницима је и концентрациони логор Јасеновац, коме је у уџбенику из историје за осми разред посвећен мали простор.

Пре неколико година ђаци 6. разреда из историје су учили да су Албанци староседеоци на Балкану и да су њима Срби отели земљу. Након бурне реакције јавности, та лекција је избачена из уџбеника.

 
Власник БИГЗ финансијер ХДЗ

Издавачку кућу БИГЗ купила је пре десетак година хрватска „Школска књига“ чији је власник хрватски тајкун Анте Жужул, бивши финансијер ХДЗ.

И издавачке куће „Логос“ и „Клет“, који заједно са „БИГЗ“-ом имају највише удџбеника у наставном програму српских основаца су у власништву Анте Жужула, Данијела Ждерића и Словенца Рока Кватерника.

Љиљана Бегенишић