Вечерње новости, 20. 1. 2024, Први српски лекар који је погинуо у Великом рату

Санитетски официр др Јосиф Ј. Анђелковић (1884-1914) из Трстеника Фото: Вечерње новости

САНИТЕТСКИ официр Јосиф Ј. Анђелковић (1884-1914) из Трстеника, био је први срспки лекар, који је погинуо у Великом рату.

Пре 110 година престало је да куца срце јунака, кога је историја неправедно заборавила. Сведочанство о његовом херојству са фотографијама сачувано је у Библиотеци „Јефимија“. Према подацима истраживача из ове институције, Анђелковић је био најстарији међу синовима у свештеничкој породици Јевтимија и Стеване.

Име Јосифа Ј. Анђелковића први пут се спомиње као име ђака четвртог разреда, који је гимназију учио у Крушевцу. Како ће се испоставити и кратак живот, као и детињство овог јунака, били су тешки.

– По завршеном 8. разреду умире му отац, због чега је принуђен да ради као писар и да даје часове како би помогао мајци, која је остала са мало прихода и много деце – наводи библитекар Иван Величковић, који је сакупио више извора за вредан библиографски лексикон знаменитих Трстеничана. – Матурирао је 1903. године у Нишу и бива изабран за државног питомца за студије медицине у Бечу, где дипломира 1911.године.

За време студија био је активан члан „Зоре“, хапшен у периоду Анексијске кризе. Као санитетски поручник уписује специјализацију очних болести 1912. године у Бечу, али због рата са Турском прекида специјалистичке студије и цео рат проводи на фронту.

Био је на првој линији.

– У борбама је прележао колеру и тежак облик тифуса, а за учешће у ратовима унапређен је у чин капетана, док је за рад и показану храброст три пута одликован (Златном медаљом за храброст и Крстом милосрђа) – наводи се у биографији.

– Након балканских ратова, прво ради у Битољу, а касније, до избијања Првог светског рата, радио је као општински лекар у Крушевцу. У чину капетана II класе, др Јосиф Ј. Анђелковић, лекар XVI (моравског) пука, I позива, погинуо је од гранате у борбама на Текеришу у чувеној Церској бици. Сахрањен је на Војничком гробљу у Криваји, на црквеном имању поред пута за Шабац.

Око 4.700 Трстеничана настрадало је од 1914. до 1918. године. У самом срезу било је мобилисано 9.500 војних обвезника. Постоје и подаци да је око 1.028 Трстеничана преминуло од пегавог тифуса и најмање 1.200 од шпанске грознице. Свим жртвама и јунацима Великог рата посвећен је јединствен споменик у центру Трстеника. У облику је цвета Наталијина рамонда, симбола примирја у нашој земљи.

ЈУНАЦИ У БЕЛИМ МАНТИЛИМА

ТОМА Миленковић у књизи „Трстеник и околина у Првом светском рату“ доноси сведочанство о јунаштву лекара, који су радили у резервној војној болници, а прве рањенике примили већ из Колубарске битке.

– Болница је била смештена у осам до 10 пространих и светлих учионица и у помоћним просторијама испражњене Народне основне школе – наводи Миленковић историјат Војне болнице, у којој је преминуо и славни Војислав Танкосић.

– Стање је у њој било као у осталим болницама: пренатрпаност, недостатак општег и медицинског инвентара, лекова и санитетског материјала, мало лекара и осталог здравственог особља. На челу болнице био је хирург др Димитрије Милић, резервни санитетски капетан прве класе.

 
С. Бабовић