
Лесковац после савезничког бомбардовања, срушени хотел „Костић“ Фото: Архив Народног музеја у Лесковцу, Вечерње новости
ЛЕСКОВАЦ је 6. септембра 1944. године остао без најмање 2.000 становника који су, према проценама, страдали у савезничком бомбардовању центра града. Тачан број никада није утврђен, а историчари су, после много деценија од овог догађаја, пописали 819 имена погинулих Лесковчана. Бомбе су за собом оставиле пустош и многе породице завиле у црно.
Авиони савезничке алијансе су у бомбардовању, координисаним са Народноослободилачким покретом, уништили комплетан центар града. Порушено је око 1.800 објеката међу којима и 84 најлепших и највећих здања. Неповратно је уништена архитектура какве готово да није било у другим срединама некадашње Југославије укључујући и симболе Лесковца који је у то време био један од најразвијенијих градова у региону.
– Разарање је било такво да је град постао непрепознатљив. Под рушевинама је било новорођенчади, деце и много младих људи. Они чине половину имена погинулих које смо пописали. Град није личио на себе, јер је остао и без прелепих зграда Гимназије, Пољопривредне школе, Хотела „Костић“ и других репрезентативних објеката – испричао нам је историчар Верољуб Трајковић.
Тог дана, тачно у подне, зачуле су се сирене, док су прве бомбе пале на град осаманаест минута касније. Из 28 савезничких бомбардера, у пратњи 20 ловаца, бачено је чак 69 тона „тепих бомби“ којима је уже градско језгро сравњено са земљом.
Ни један град није претрпео овакво разарање, па се о операцији под називом „Недеља пацова“, после завршетка рата, дуго ћутало вероватно због тога што је до ње дошло уз знање и одобрење врха Комунистичке партије Југославије. Трагедија је дуго била у сенци књига о великим партизанским подвизима на југу земље.
Савезници и партизани су, пред бомбардовање града, наводно имали сазнања да је у њему око 20.000 бугарских и немачких војника, а циљ операције био је да се спречи повлачење Немаца из Грчке. Међутим, Лесковац је највероватније био „небрањени град“.

Лесковац после савезничког бомбардовања Фото: Архив Народног музеја у Лесковцу, Вечерње новости
– Нема поузданих података о броју непријатељских војника, али је чињеница да је Лесковац био изузетак у односу на друге градове по томе што је намерно бомбардовано уже градско језгро, па су цивилне жртве биле неизбежне. Одговорност за то лежи на руководству партизанског покрета, а посебно на Кочи Поповићу који је тражио бомбардовање и то не посебних циљева у граду, као у претходним захтевима, него града Лесковца уопште – наглашава Трајковић.
Савезници су Лесковац први пут бомбардовали 5. априла 1944. године, затим и неколико пута крајем јула, али је 6. септембра бомбародован најбезобзирније, веома разорно и сурово што га је учинило једним од најтрагичнијих у историји града на југоистоку Србије.
ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА
Годишњица великог страдања Лесковца се последњих деценија обележава скупом крај спомен чесме где се минутом ћутања и полагањем венаца одаје пошта невиним жртвама бомбардовања, а трајно сведочанство о овом догађају је и књига „Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године – студија и документи“ коју су историчари Верољуб Трајковић и др Момчило Павловић објавили пре више од четврт века.
И. МИТИЋ







![Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/04/srpsko-vojnicko-groblje-u-Alziru-foto-Marko-Jelic-udruzenje-prijateljsva-srbija-alzir-politika-w-45x45.jpg)


![Политика, 24. 5. 2021, Знали смо за шта се боримо [Ажурирано]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/03/vitor-knezevic-pomenik-f-politika-45x45.jpg)



![Kурир, 26. 8, 2024, Потресна попут иконе: Српску децу и жене обасјава светлост у мраку вагона, док тама покрива усташу испед воза за логор смрти – Драгоцен поклон Бранимира Гајића Музеју жртава геноцида [ФБ]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/02/bane-gajic-sa-foto-slavonski-brod-srpski-logorasi-f-kurir-bane-gajic-privatna-arhiva-muzej-zrtava-genocida-w-45x45.jpg)






![Вечерње новости, 27. 8. 2022, ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Дирљиви утисци публике и редитеља Кјетила Палмквиста после премијере његовог документарца у Нишу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/03/norveska-radili-kao-robovi-karasjok-f-vecernje-novosti-print-screen-w-45x45.jpg)




