Печат, 6. 10. 2017, Борисав Челиковић: Сремци у Галипољу – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ [из Архиве] Интервју, други део

Из сеобâ галипољских Срба око 1920. године Фото: Вечерње новости, Борис Субашић, приватна архива Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар…

Цео текст

Нови Стандард, 17. 9. 2025, Срђа Трифковић: Усташтво и фашизам: Привид идентитета

Срби у хрватском усташком логору Стара Градишка, мајке са децом у очекивању тријаже, 1942. Фото: Архива ЈУСП Доња Градина, Wikimedia Commons, PD Питaњa којa потеже феномен устaшког покретa упоредива су сa феноменом нацизма и утопијског нихилизма Трећег Рајха, никако не италијанског или ма ког другог фашизма. Разлика је, коначно, и у чињеници да је усташко наслеђе данас далеко живље од фашизма Ова тема неминовно покреће вазда отворена питања како и зашто се…

Цео текст

Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ – Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе

Срби (сережани) граничари у Славонији и Срему, половином 19. века Фото: Вечерње новости, Музеј војне и ратне повијести Пакрац ФБ налог ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница. Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози…

Цео текст

СПОНА, 24. 12. 2024, Милутин Станчић: Голема туга Старе Србије [САНУ, 1. децембар 2024]

Спомен-костурница Удово Фото: Политика Аутор је програмски директор Српског културно-информативног центра „Спона” у Скопљу. Преносимо његово ауторизовано излагање на округлом столу „Живот Срба у Северној Македонији – историјат, изазови и перспективе”, САНУ, Београд, 1. децембар 2024.   Тамо где је крунисан српски цар, где су српске средњовековне светиње не мање драгоцене од косовских, где је поприште задивљујућих…

Цео текст

Искра, Нови Стандард, 26. 11. 2024, Милош Ковић: Порекло британске србофобије

Луј Фрасоа Лежен, Битка за Москву (Бородинска битка 1812), уље на платну (1822) Фото: Wikimedia Commons Слика Срба у политици и култури Велике Британије представља широку и разгранату истраживачку област. Она се, умногоме, преплиће са традиционално схваћеном историјом британско-српских веза и односа. У последњој деценији 20. века, међутим, појавили су се нови истраживачки приступи у сагледавању ових тема. Књига Оријентализам Едварда Саида (1978), посвећена проучавању западног…

Цео текст

Спутњик, 30. 10. 2024, Ово се управо дешава у Призрену: Милош Ковић разобличава нова албанска злодела

Стара разгледница Призрена крајем 19. века, Тврђава Призрен (Каљаја) и српски део града са куполом Цркве Светог Спаса Фото: Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена Поред убијања и протеривања српског становништва са Косова и Метохије, отимања дедовине, рушења гробова и демолирања манастира и цркава, Албанци се упорно труде да оно што нису уништили уврсте на списак светске културне баштине. Свакако да се нису сами досетили, јер од стварања албанске државе 1912. до данас, они играју…

Цео текст