За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 30. 9. 2025, Саво Штрбац: Живко Иванчевић са Дијанине листе
„Колега, да ли си прочитао чланак ’Скривани списак деце Козаре‘ ауторке Јелене Милић у данашњој Политици“, телефоном ме 19. септембра ове године пита београдски адвокат Милан Вуковић. На сличан начин Милан ми се обратио и 17. фебруара прошле године, када ме је питао да ли сам прочитао чланак „Србин, број… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вечерње новости, 30. 7. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ХЕРОИНА ПРЕД КОЈОМ СУ БИЛИ ПОСТРОЈЕНИ ПУКОВИ – Милунка Савић борила се у свим великим биткама од 1912. до 1918.
ПЕТОГ октобра 2023. године навршава се 50 година од смрти и 131 година од рођења Милунке Савић, жене јединствене на просторима Балкана и шире, по доприносу одбрани своје отаџбине у балканским и Првом светском рату, од 1912. до 1918. године. Прерушена у мушкарца, добровољно је стала у одбрамбени строј српске…
Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]
Једна егзотична оаза Срба на Галипољском полуострву, потресно везана са старим завијачем – негујући свој језик и свест о својој етничкој припадности, четири века живела је у потпуној изолацији, без икаквог сазнања о матичној земљи, из које су њихове праоце повели Турци као своје сужње. Потомци ових робова у селима… РТВ, Танјуг, СРНА, 9. 10. 2025, Штрбац: Тужилаштво Унско-санског кантона послало поруку да Срби нису добродошли
Председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оценио је да је јасно да се пуштањем исламског екстремисте Адила Ћенановића, који је претио Србима на подручју Бихаћа, шаље порука да Срби на том простору нису добродошли. Штрбац каже да га уопште не чуди ослобађање Ћенановића, који је недавно узнемиравао српску породицу, јер… Политика, 4. 10. 2014, Први извештаји др Рајса из Србије [из Архиве]
Доктор Рудолф Арчибалд Рајс, Швајцарац који и после 100 година важи за највећег пријатеља Срба, на данашњи дан је пре једног века кренуо је по други пут из Београда пут Ваљева. Наша влада позвала је овог познатог криминолога да сведочи о томе шта се дешава у Великом рату и о… РТ Балкан, 14. 9. 2025, Бранко Жујовић: Mагарцем Милоша Црњанског по Крфу: За кога тече вода Петог пука у Агиос Матеосу [Мапа]
Гледајући запуштени, усахли извор и урушену ограду некадашњег војничког гробља, немогуће је не помислити да ми све време своју причу, пре свега кроз све лошију кинематографију, причамо сами себи, уместо да је испричамо свету Док уским, кривудавим, путевима и улицама кроз високо уздигнута и збијена планинска села на југу Крфа,… РТС, 7. 10. 2025, Селаковић упозорио Унеско на фалсификовање српског наслеђа на Гугл мапама
Министар културе Никола Селаковић оштро осуђује злонамерно означавање српског културног наслеђа као албанског на Гугл мапама на албанском језику, посебно цркава и манастира. Тим поводом обратио се генералној директорки УНЕСКО Одри Азуле, писмом које преносимо у целости. У писму генералној директорки Унеска Одри Азуле, министар културе Никола Селаковић истакао је… Политика, РТРС, Срна, 6. 10. 2025, Јово Бајић: Тузла је одавно маћеха Србима и СПЦ
Историјски и савремени притисци на Србе и Српску православну цркву у Тузли, покушано оснивање такозване самосталне босанске православне цркве. Публициста Јово Бајић изјавио је да је кроз цели 20. век постојала јасна намера да се шири простор Тузле потпуно очисти од Срба и ту затре православље, што је присутно и данас.… Не заборављамо – Памтимо
РТС, 18. 6. 2024, На Мердару преузети посмртни остаци троје цивила убијених на КиМ пoсле доласка међународних снага
Представници београдске делегације Радне групе за нестала лица преузели су на прелазу Мердаре од делегације Приштине идентификоване посмртне остатке троје цивила српске националности, који су убијени у Урошевцу, Призрену и Приштини током 1999. године.
Посмртне остатке Момира Миленковића (47) из Призрена преузели су чланови његове породице, док су у име породица представници београдске делегације, преузели посмртне остатке Перке Младеновић (77) из Урошевца и Светислава Ђапа из Приштине.
Како је рекао шеф београдске делегације Радне групе за нестала лица на КиМ и председник Комисије за нес[...]
Вечерње новости, 16. 1. 2023, ИСПЛИВАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ ЈАСЕНОВЦА: Спаљивали лешеве плашећи се истине
Савезничке фотографије, настале крајем рата, доказ масовне гробнице у Јасеновцу. Снимке у шкотском архиву случајно открио др Горан Хутинец
ФОТОГРАФИЈЕ које је снимио из ваздуха амерички пилот у јануару 1945. године откривају размере злочина у концентрационом логору Јасеновац, али и о покушају усташких злочинаца да заметну трагове.
Загребачки "Национал" објавио је фотографије које је у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу пронашао историчар др Горан Хутинец и на којима се виде масовне гробнице из којих су усташе пред сам крај рата вадили лешеве и спаљивали их како би[...]
СРНА, 31. 5. 2025, Навршило се 26 година од злочина у Сурдулици и страдања избјеглица из Крајине
Навршило се 26 година од напада НАТО авиона на Сурдулицу када је убијено 15 Срба избјеглих из Републике Српске Крајине /РСК/, смјештених у павиљоне Специјалне болнице за плућне болести, као и четворо корисника Старачког дома, саопштио је Документационо информациони центар "Веритас".
У ноћи између 30. и 31. маја 1999. године убијени су Босиљка Малобабић /53/ и њена дјеца Милена /20/, Раде /19/ и Миленко /16/, Мила Слијепчевић /90/, Душан Манојловић /72/, Милица Манојловић /77/, сви избјегли из Сјеничка код Карловца.
НАТО авијација убила је и Славка Поповића /60/, Ђорђа Павковића /45/ и Да[...]
e-Veritas, 31.10.2020, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz istočne Bilogore, 1991. godine
Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubišno polje, započela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za cilj likvidirati ili protjerati Srbe sa područja istočne Bilogore, smještenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu između Bjelovara, Daruvara i Virovitice.
Narod istočne Bilogore, ocjenivši da malobrojne srpske snage, njih oko 400, neće moći dugo izdržati pritisak preko šest puta brojnijih hrvatskih formacija ojačanih tenkovima i dalekometnom artiljerijom, a poučen istorijskim iskustvom iz Drugog svjetskog rata, kada su ih ustaše od[...]
Вести онлајн, 27.5 - 29. 5. 2023, Навршило се 24 године од сукоба на Паштрику (1-3): Бој за част и слободу
Нема назад, иза је Србија! Та реченица је златним словима уписана у српску историју, а изговорио ју је генерал Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде, након што је НАТО, 26. маја започео операцију “Стрела 2”, највећу копнену инвазију на Србију током агресије 1999. године.
За разлику од битке за Кошаре где се непријатељ у покушају копнене инвазије фокусирао само на једну тачку, удаљену караулу на граници Србије и Албаније, битка за Паштрик је по свом обиму, али и стратегији требало да у кратком року пробије комплетну линију одбране тадашње Војске Југославије и омогући фронтални, ко[...]
