За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 30. 9. 2025, Саво Штрбац: Живко Иванчевић са Дијанине листе
„Колега, да ли си прочитао чланак ’Скривани списак деце Козаре‘ ауторке Јелене Милић у данашњој Политици“, телефоном ме 19. септембра ове године пита београдски адвокат Милан Вуковић. На сличан начин Милан ми се обратио и 17. фебруара прошле године, када ме је питао да ли сам прочитао чланак „Србин, број… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]
Ударац које су Централне силе примиле на Солунском фронту био је кључан да би се 11. новембар догодио. Срби су тада одиграли одлучујућу улогу на светској позорници. Од свих држава чланица Антанте, једино Србија има право да тај датум обележава као Дан победе, сматрa војни историчар, пуковник Драган Крсмановић. Дан…
Чудо.рс, 25. 5. 2022, Хаџи Милош Маринковић: Веза ВМРО, комуниста и МПЦ кроз личност Гоце Делчева [из Архиве]
Гоце Делчев је био један од најпознатијих бугараша и вођа бугарских македонско-једренских комитета (организације која се од 1919. скраћено зове ВМРО) и човек који се данас слави у Бугарској као један од највећих националних јунака и у Северној Македонији као највећи национални јунак. Рођен је у Кукушу (данашња северна Грчка)… e-Veritas, 07. 11. 2025, Сплит се не предаје, иако је неписмен; Придружује се и Задар [FB, TW]
У Сплиту су се јутрос појавили нацистички графити. Ништа неуобичајено, много пута их је било, не само у Сплиту. Графити су осванули на згради школе. И то смо већ виђали и у Сплиту, Дубровнику, широм Далмације, а тек по унутрашњости. Портал Далмација данас јавља о новим, на зидовима фискултурне сале…
ИСКРА, 6. 10. 2025, Владимир Умељић: Место злочина
У недељу 5. октобра 2025. је на Првом програму немачке телевизије (АРД) у ударно време (20.15) емитована једна епизода врло популарне криминалистичке серије „Место злочина“ („Tatort“). Главна личност је био полицијски комесар Хамза Кулина из Франкфурта, пореклом из Босне и Херцеговине (глумац Един Хасановић, пореклом из Босне и Херцеговине). Врло… Глас Српске, 6. 11. 2025, Којић: Злочин на Глођанском брду симбол српског страдања
СРЕБРЕНИЦА – Шести новембар уписан је црним словима у историји српског народа Подриња. Тај дан 1992 године муслимански фундаменталисти напали су српске положаје на Глођанском брду и показале све бруталности које болесни људски ум може да почини. Рекао је то „Гласу Српске“ предсједник Организације породица погинулих и заробљених бораца и… РТ Балкан, 30. 10. 2025, Порука бала вампира из хрватског Сабора: Зашто се толико труде да изједначе Јасеновац и Сребреницу
Скуп је део следа догађаја међу којима је важна вододелница концерт у Загребу на коме се окупило пола милиона, углавном младих људи, који су клицали „За дом спремни“, каже за РТ Балкан професор Милош Ковић Одавно скупови попут оног какав је пре који дан одржан у хрватском Сабору, са којих… Политика, 30. 10. 2025, Сећање преживелог: Гојковићи из Поткозарја масакрирани су у Јасеновцу
Градишка – Никола Гојковић (83), данас пензионер у Бањалуци, рођен је поред пута у Врбашкој 19. децембра 1942. године, само дан након што је његова мајка Стојна успела провући се кроз жицу и побећи преко Саве у Босанску Градишку, искористити непажњу усташких стражара у логору Стара Градишка, где је доспела… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама
ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус "Ниш експреса" погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде.
Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса, да овај злочин, као и злочини почињени на њиви у Старом Грацку код Липљана, убиство српских дјечака у Гораждевцу, Столића у Обилићу, као и сви други злочини чији је циљ био да се Срби уплаше и протерају са Косова и Метохије, не смије бити заборављен.
Он је поручио да злочини које су А[...]
Политика, 11. 2. 2023, Бранко Пејовић: Рат је објављен или Беч блефира
Аустроугарска је 15/28. јула 1914. објавила рат Србији. Први дан рата „Политика” је у то доба овако описала: „Настало је мирно светло јутро. Гласови који су се тешком муком пробијали кроз телефонску жицу из Ниша били су сасвим повољни. Русија је примила да интервенише, сер Едвард Греј изјавио је у енглеском парламенту да је наредио амбасадорима Енглеске да саопште владама држава код којих су акредитовани да британска влада предлаже да се у Лондону састане међународна конференција великих сила ради решења српско-аустријског сукоба. То су биле вести из Европе које су наговештавале да ће се мир о[...]
Печат, 26. 7. 2024, Божидар Зечевић: Видовдан на Дунаву
Поводом документарно-играног филма Драва се не предаје, „Застава филм“, Crater Studio, режија Никола Лоренцин, Србија 2024.
Такозвана „култура сећања“ враћа се у наш друштвени живот, али некако споро, са огромним закашњењем и неким чудним оклевањем, о чему сведочи и случај филма коме посвећујемо ове стране. Али дух старог српског врховног бога и заштитника ратника Светог Вида – Видовдана – бди над српском судбином још од „Пракосова“ (Александар Лома), па онда од првих наших подвига у древно доба, све до Лазареве жртве и косовске епопеје, коју нам херојски и монументално враћају у сећање Кошар[...]
Вечерње новости, 27. 4. 2023, СА СРБИМА КРОЗ ГОЛГОТУ ВЕЛИКОГ РАТА: Књига Бојана Пајића сведочанство о 1.500 Аустралијанаца који су помагали нашем народу
СИРОТА малена Србија! Душа ме боли због ње и њеног храброг народа. Заиста сам напорно радила током тих првих недеља инвазије и ретко би се дешавало да ми очи не буду пуне суза - записала је у писму послатом из Врњачке Бање 1915. године, медицинска сестра, Аустралијанка Етел Меј Гилингам.
Гилингам, својевремено одликована Крстом милосрђа Краљевине Србије, само је једна од јунакиња књиге Аустралијанци са Србима у Првом светском рату.
Књига Бојана Пајића, која је синоћ промовисана у Историјском музеју Србије, открива причу о две у оно време просторно удаљене нације које су се ујединиле у борби [...]
Танјуг, 7.3.2018, Канторовичево „Вештачење о кривици за рат 1914.“
БЕОГРАД - У издању Службеног гласника објављено је „Вештачење о кривици за рат 1914.“ чији је аутор истакнути правник и универзитетски професор Херман Канторович, у преводу историчара Велибора Бухе.
По налогу из Рајхстага 1923. године Канторович је почео разматрање и данас актуелног питања кривице за Први светски рат, које је завршио 1927. године, али његови закључци, међу којима и то да да Србија није била крива за избијање Великог рата, нису ишли наруку немачком наручиоцу, па је дело 40 година остало необјављено. Сада је пред српским читаоцима.
Историчар Велибор Буха, на данашњем пред[...]
