За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]
Сви натписи на јавним местима, књиге и други писани материјали били су на бугарском језику. Све српске школе су затворене, а наставно особље отпуштено, убијено или депортовано Препрека остваривању великобугарских циљева била је снажно национално осећање српског народа, дефинитивно довршено још у 19. веку. Да би га сломио бугарски окупатор… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Српски меморијал, 10. 2. 2026, Претећи графити ОВК и Хамаса на амбуланти и вртићу у с. Добротин код Лиљана [Фото]
У сред дана на зидовима вртића и српске амбуланте у селу Добротин код Липљана непознати Албанац исписивао је графите претеће садржине, викао и вређао на албанском и енглеском језику а затим се одвезао док су га васпитачице молиле да се удаљи, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију. На фотографијама… Политика, 31. 1. 2026, Приче из Великог рата: Издржи, сине, Србија гледа у тебе.
У тексту који више личи на последњу молитву него на историјски запис, историчар и кустос Музеја Јадра у Лозници Зоран Тошић оживљава пакао Мачковог камена из септембра 1914. године, дајући глас потпоручнику Драгутину Дмитровићу, једној чети и једној Србији која је у најтежим тренуцима Великог рата гледала у леђа својих… Искра, 2. 2. 2026, Владимир Умељић: Глупост и зло
Сећам се да сам формулацију: „Људска глупост је једина пандемија, за коју се вероватно никада неће пронаћи вакцина.“ први пут изговорио као врло млад, док сам стајао на једној београдској улици пред једним много јачим жестоким момком и чекао на његове шамаре. Он се толико збунио, да се окренуо и… СРНА, 8. 2. 2026, Не заборавити жртве усташког злочина у Поткозарју, Пискавици и Верићима [Мапа]
У бањалучком селу Поткозарје данас су обиљежене 84 године од страдања српских цивила у усташком покољу у овом и селима Пискавица и Верићи, гдје је на свиреп начин убијено њих 624, од којих 208 дјеце до 15 година. Тим поводом код спомен-обиљежја у Поткозарју служени су литургија и парастос, те… Ми снага народа, 31. 1. 2026, Предавање проф. др Гидеона Грајфа – Јасеновац је био балкански Аушвиц, а усташе бруталније од нациста [Видео]
Проф. др Гидеон Грајф, историчар и публициста, међународно познати истраживач холокауста, на позив професора доктора Ратка Ристића посетио је Србију и у просторијама Покрета МИ СНАГА НАРОДА одржао предавање под насловом „Јасеновац, балкански Аушвиц”, у оквиру кога је урадио својеврсно поређење између ова два логора смрти. Овој трибини присуствовало је… Глас Српске, 30. 1. 2026, Исповијест преживјелог из логора „Силос“: 1.339 дана пакла
Двадесет седми јануар обиљежава се као Међународни дан сјећања на жртве Холокауста. На тај датум 1945. године ослобођен је и логор Аушвиц. Логори, међутим, нису били само симбол Другог свјетског рата, већ су постојали и током ратних сукоба деведесетих година на простору бивше Југославије. Један од њих био је и… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 16. 2. 2024, Осам деценија од злочина злогласне Ханџар дивизије у Вршанима, код Бијељине
У мјесту Вршани у Бијељини служен је парастос за невине жртве масакра који су прије 80 година починили припадници злогласне Ханџар дивизије, убивши на кућном прагу 82 мјештанина, међу којима и осморо ђеце.
Након данашњег парастоса за покој душе невиних жртава овог масакра, у којем је убијен и свештеник, његова супруга и њихово троје дјеце, на споменик су положени вијенци.
"Обиљежавамо и памтимо, да се више никад не понови", објавио је предсједник Скупштине града Бијељина Александар Ђурђевић на друштвеној мрежи "Икс".
[...]
Вести, 26.6.2018, Дан када је спасена Српска
Операција Коридор 92 једна је од најславнијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и да је питање да ли би било Српске да коридор није успостављен, изјавио је председник РС Милорад Додик на Дугој њиви, где је положио венце на Спомен-обележје страдалима у овој акцији.
Умировљени владика Константин служио је парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине погинулих у овој операцији.
Додик је подсетио да је тада спојен спојен источни и западни део Републике Српске, који је значио неопходну доставу свих средстава за живот становништву у исто[...]
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 2. 6. 2024, Митра Рељић: Бројаница
– Ето, Господ је хтео да нам стигне уочи славе – тихо збори Божија послушница шћућурена иза сталаже с иконама и свећама лево од улазних двери. Десно, на постољу – ковчег. На рубу покрова словотиск: Свети крепки. Кандило, упаљена висока свећа и крст на којем пише: Монах Харитон Лукић 1960 – 1999.
Све то требало би да је крај узглавља. Али, главе нема.
– Нико још не зна где је глава – ромори монахиња.
И ко зна хоће ли се икада сазнати. Агарјани су од Муратовог земана наовамо у зулуму узнапредовали. Поломили му ребра. Изболи срце. Распорили утробу. Мало им било сатанскога пира. Одрубили [...]
Катера, СРНА, 7. 1. 2025, Три пушке уздрмале три царства - Улошки устанак, друга Невесињска пушка
Занимљиво је да су аустроугарске окупационе власти и војни управни органи Херцеговине и Босне тадашњи свој рођендан годинама послије тога славили у Улогу, шаљући поруку људима најслободарскијег краја да ће аустријска војска бити ту да им не дозволи да се никад више не дигну на устанак
У Улогу, који је сада у општини Калиновик, пукле су три невесињске пушке које су уздрмале три царства, испричао је за Срну професор Правног факултета Димитрије Ћеранић.
Ћеранић је подсјетио да су Прва невесињска пушка и сердар улошки и невесињски војвода Перо Тунгуз, као један од вођа Невесињске пушке, 1875. го[...]
Спутњик, Блиц, 30.8.2017, Тајни словеначки документ: Побијте све некомунисте
У Словенији је пронађен документ комунистичке тајне службе при Освободилној фронти Словеније из 1943, којим се наређује убијање свих некомуниста, као и њихових породица, чак и оних који „само платонски подржавају“ тај покрет.
Историчар Срђан Цветковић каже да је документ пронашао један словеначки колега који ће ускоро објавити рад о свом открићу у неком од научних часописа, али да је фотографије докумената већ дао на увид.
„Ова наредба, ако је документ аутентичан, слична је доступним документима која је пронашла Државна комисија Србије, али предњачи по бруталности и експлицитности упутст[...]
