За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 30. 9. 2025, Саво Штрбац: Живко Иванчевић са Дијанине листе
„Колега, да ли си прочитао чланак ’Скривани списак деце Козаре‘ ауторке Јелене Милић у данашњој Политици“, телефоном ме 19. септембра ове године пита београдски адвокат Милан Вуковић. На сличан начин Милан ми се обратио и 17. фебруара прошле године, када ме је питао да ли сам прочитао чланак „Србин, број… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 10. 2024, Крива Река (копаоничка): истребљење селâ у операцији ’Копаоник‘ СС дивизије Принц Еуген – На данашњи дан [Фото]
Крива Река, планинско село (1191m н.в) код Бруса на Копаонику, била је мета казнене операције Копаоник (9-20 октобра 1942. године) немачких окупационих трупа, 7. СС брдске дивизије Принц Еуген, делова бугарске 9. пешадијске дивизије и 2. СС брдско ловачке регименте првог и другог бугарског коњичког ескадрона под командом SS-Obergruppenführer и… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
N1, 13. 10. 2024, Бруталније и од стрељања у Крагујевцу: Дани када су нацисти завили у црно Драгинац и Јадар [из Архиве] На данашњи дан
Тачно 2.677 цивила је званична коначна бројка убијених цивила међу којима и стотине деце, од који су нека била стара само три-четири дана, у масакру који су починили немачки нацисти, а који се десио октобра 1941. године у Драгинцу и још неколико јадарских села. Међу невиним жртвама је 305 деце… Печат, 6. 10. 2017, Борисав Челиковић: Сремци у Галипољу – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ [из Архиве] Интервју, други део
Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар… Печат, 29. 9. 2017, Борисав Челиковић – САГА О МОЋИ СРПСКИХ КОРЕНА [из Архиве] Интервју, први део
Наш циљ је да укажемо на корене који појединца повезују са прецима. Сведоци смо шта се данас дешава са српским ентитетом у пре свега у Црној Гори и Хрватској, затим и у Македонији, о Косову и Метохији да и не говоримо. Књиге из библиотеке Корени установљене пре више година у… РТРС, Глас Српске, СРНА, 10. 10. 2025, Мркоњић Град: Сјећање на некажњен злочин; Обиљежено 30 година од егзодуса Срба из Санског Моста
Спуштањем ружа и вијенца у Сану, у Приједору је обиљежено 30 година од егзодуса Срба из Санског Моста. До Одбрамбено-отаџбинског рата у тој општини живјело их је 27.000 . Сваког 10. октобра, породице погинулих и прогнаних којима је Приједор од 1995. године постао нови дом, обиљеже ову тужну годишњицу. Није… Српски меморијал, 10. 10. 2025, На данашњи дан 1941. године бомбардован манастир Жича [Мапа, ФБ]
Манастир Жича је први пут тешко пострадао током Другог светског рата 10. октобра 1941. године у немачкој одмазди за убиство једног официра и рањавање неколико војника (уз два заробљена), у операцији пробијања опсаде Краљева претходног дана код села Јарчујак, током устаничке опсаде Краљева која је трајала од 4. октобра до… Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]
Једна егзотична оаза Срба на Галипољском полуострву, потресно везана са старим завијачем – негујући свој језик и свест о својој етничкој припадности, четири века живела је у потпуној изолацији, без икаквог сазнања о матичној земљи, из које су њихове праоце повели Турци као своје сужње. Потомци ових робова у селима… Не заборављамо – Памтимо
Печат, 19. 5. 2023, Истина о хрватском инфантициду у НДХ
Поводом усвајања Резолуције о усташком инфантициду у НДХ над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логорима смрти (1941–1945), светски признати експерт за Аушвиц др Гидеон Грајф рекао је да је истина јача од свега
Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјм логорима смрти (1941–1945) усвојена је на првој Међународној научној конференцији „Јасеновац – Аушвиц Балкана – преживела деца логораши сведоче“, одржаној од 28. до 30. априла у Народној скупштини Србије у Београду. Том приликом приказан је и део артефаката са Изложбе[...]
Глас Срспке, СРНА, 7. 4. 2025, Видео свједочанства логораша употпунила поставку Доње Градине
Стална поставка Спомен–подручје Доња Градина употпуњена је видео-свједочанствима јасеновачких логораша, потврдила је данас Срни директор Јавне установе Тања Тулековић.
Тулековићева је навела да израда видео-материјала са свједочанствима преживјелих представља знатан допринос очувању аутентичних сјећања на страхоте логора Јасеновац и судбине преживјелих.
- Видео-материјал је из архиве Спомен-подручје Доња Градина, а настао је прикупљањем и теренским радом кустоса који су интервјуисали преживјеле логораше концентрационог логора Јасеновац - изјавила је Тулековићева.
Свједочанства имају п[...]
РТРС, СРНА, 23. 4. 2023, Обиљежена 31. годишњица од страдања Срба у Чардаку код Дервенте
Поменом и полагањем вијенаца у Спомен-комплексу у насељу Чардак у Дервенти обиљежена je 31. година од страдања 37 Срба.
На Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу убили су их припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација, а тијела 19 убијених пронађена су у масовној гробници. У Чардаку нису били поштеђени ни жене, ни дјеца, ни старци.
У масовној гробници пронађено је и тијело Игњатије Марића. Његова супруга Душанка остала је са троје дјеце и данас се пита зашто је убијен.
- Супруг је остао да чува огњиште. Страдао је невин, нисмо то очекивали да ће [...]
![Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20230-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]
Лабуниште, село које се налази на западу Северне Македоније, на 14 км северно од Струге према Дебру. На падинама планине Јабланице, која се издиже западно од села. Надморска висина је 870 м. Место припада историјској области Дримкол, а од давнина село је називано „Малом Шумадијом“.
Историје се пишу и преправљају, како је то политици згодно, а споменици и дела великих уметника остају – као неизбрисив траг. И доказ.
На Оришту, више центра села, налази се споменик:
ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ЛАБУНИШТАНИМА – 1914-1918. ЗА СЛОБОДУ И УЈЕДИЊЕЊЕ
Ђорђе Д Цветковић чет. војвода 1905 Никола Т. Ковачевић Петар[...]
Вечерње новости, 12. 1. 2020, Динко Давидов: Главни стожер усташке војнице јављао да Јасеновац може да прогута неограничен број Срба
Мало познати документи о ужасима НДХ из обимног истраживања академика Динка Давидова, недавно коначно угледали светлост дана
НЕЗАВИСНА Држава Хрватска све до свог краја спроводила је тотални геноцид над Србима - биолошки, верски и културни. Цела држава и огроман број грађана НДХ учестовали су у истребљењу својих комшија православаца. Геноцид су спроводиле усташе, раме уз раме са врхом католичког клера, који је водио кардинал Алојзије Степинац. Државни апарат НДХ, Сабор и Влада, Расним законима су оправдавали бестијалност ретко виђену у историји цивилизације, а један од најстрашнијих примера ц[...]
