Политика, 30. 9. 2025, Саво Штрбац: Живко Иванчевић са Дијанине листе

Идентификациони број детета са листе Диане Будисављевић Фото: Музај жртава геноцида, screenshot „Колега, да ли си прочитао чланак ’Скривани списак деце Козаре‘ ауторке Јелене Милић у данашњој Политици“, телефоном ме 19. септембра ове године пита београдски адвокат Милан Вуковић. На сличан начин Милан ми се обратио и 17. фебруара прошле године, када ме је питао да ли сам прочитао чланак „Србин, број…

Цео текст

Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]

Андрићград: Споменик Мехмед--паши Соколовићу и патријарху Макарију (Соколовићу) Фото: РТС „Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus)   Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува…

Цео текст

Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка

академик Василије Крестић Фото: Печат Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог…

Цео текст

СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве

Научна конференција „Тридесет година по нестанку Републике Српске Крајине“, 4. 7. 2025. Фото: ДИЦ Веритас

Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…

Цео текст

РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?

Војни архив Фото: Политика / Д. Јевремовић

Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…

Цео текст

Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату

Логори за Србе у Бугарској, aутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић Илустрација: Српски меморијал, screenshot АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе…

Цео текст

Српски меморијал, 12. 10. 2024, Крива Река (копаоничка): истребљење селâ у операцији ’Копаоник‘ СС дивизије Принц Еуген – На данашњи дан [Фото]

Рајхсфирер Хајнрих Химлер и генерал Артур Флепс на аеродрому у Краљеву, обилазак јединице 7. СС дивизије Принц Еуген, средином октобра 1942, уочи Операције ’Копаоник‘ Фото: Погледи.рс Крива Река, планинско село (1191m н.в) код Бруса на Копаонику, била је мета казнене операције Копаоник (9-20 октобра 1942. године) немачких окупационих трупа, 7. СС брдске дивизије Принц Еуген, делова бугарске 9. пешадијске дивизије и 2. СС брдско ловачке регименте првог и другог бугарског коњичког ескадрона под командом SS-Obergruppenführer и…

Цео текст

Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]

Беране, Рaстовац: Занемарено војничко гробље српских јунака (1915) Фото: Др Видоје Голубовић

Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…

Цео текст

Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео

Крагујевац 21. октобра 1941, Последњи поздрав Фото: Архива, Музеј 21. октобар Шта се дешавало уочи стрељања у Шумарицама 21. октобра 1941, колико грађана је стрељано и каква је улога четника, комуниста и љотићеваца… Атар села Баре, на путу Крагујевац – Горњи Милановац, 14. октобар 1941. Четници и партизани очекују немачку моторизовану колону из правца Крагујевца. Међутим, када је мајор Миодраг Палошевић,…

Цео текст

Народни музеј Краљево, 21.10.2017, Силвија Крејаковић: Стрељање у лагеру у Краљеву 15-20.октобра 1941. године

Стрељање талаца у Краљеву, октобар 1941. године Фото: Народни музеј Краљево

Како је Априлски рат имао карактер недовршеног рата у слободарској свести српског народа, уследило је формирање два покрета отпора немачкој окупацији. Устанак, стварање слободне територије, представљају заједничке подухвате партизанских и одреда ЈВуО, који ће се, различити у идеолошком, војно-стратегијском смислу, од 31. октобра 1941, иза заједничке опсаде Краљева и напада…

Цео текст

Глас Српске, 4. 10. 2025, Страдање херцеговачких Срба у Великом рату: Терор који су покушали да заташкају

Егзекуције Срба у Херцеговини, Гацко, Први светски рат Фото: Музеј Херцеговине, Требиње Тог 26. септембра 1915. освану над Мостаром ведро недјељно јутро, без облачка на свијетлом небу. Ништа није говорило да је тај лијепи дан одређен за умирање и да ће се црни косач за који сат надвити над Неретву и наставити жетву српских глава, која широм Херцеговине траје већ дуже од…

Цео текст

Глас Српске, 3.10. 2025, Насљеђе српског народа заштићено – рестаурација Чајничког јеванђеља и одбрана културе

Чајничко јеванђеље Фото: Политика, Комисија за очување споменика БиХ Кроз зборник „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља“, раскринкан је покушај приказивања свих српских рукописа из савремене БиХ као „босанских“, кад већ не могу бити утврђени као „јеретички“ кроз одвајање од српског културног корпуса. Каже то члан Комисије за очување националних споменика БиХ из Републике Српске…

Цео текст

РТРС, 13. 10. 2025, Злочин над Србима Јошанице – да ли ће неко одговарати за покољ 56 цивила? [Мапа]

Хоће ли ико одговарати за масакрирање 56 српских цивила у Јошаници код Фоче? Фото: РТРС Сутра се наставља суђење за злочин над Србима у у фочанској мјесној заједнини Јошаница. Ускоро се навршавају 33 године од покоља 56 српских цивила, које су у освит Никољдана 1992, на кућном прагу или у збјегу, убиле муслиманске снаге. Страдале су комплетне породице. Пред неуставним Судом БиХ, од фебруара прошле…

Цео текст

N1, 13. 10. 2024, Бруталније и од стрељања у Крагујевцу: Дани када су нацисти завили у црно Драгинац и Јадар [из Архиве] На данашњи дан

Одмазда 342. пешадијске дивизије Вермахта у Јадру, октобар 1941. године Фото: Музеј револуције народа и народности, Инв. бр. 12424, znaci.org Тачно 2.677 цивила је званична коначна бројка убијених цивила међу којима и стотине деце, од који су нека била стара само три-четири дана, у масакру који су починили немачки нацисти, а који се десио октобра 1941. године у Драгинцу и још неколико јадарских села. Међу невиним жртвама је 305 деце…

Цео текст

Печат, 6. 10. 2017, Борисав Челиковић: Сремци у Галипољу – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ [из Архиве] Интервју, други део

Из сеобâ галипољских Срба око 1920. године Фото: Вечерње новости, Борис Субашић, приватна архива Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар…

Цео текст

Печат, 29. 9. 2017, Борисав Челиковић – САГА О МОЋИ СРПСКИХ КОРЕНА [из Архиве] Интервју, први део

Борисав Челинковић Фото: Борис Субашић, Вечерње новости Наш циљ је да укажемо на корене који појединца повезују са прецима. Сведоци смо шта се данас дешава са српским ентитетом у пре свега у Црној Гори и Хрватској, затим и у Македонији, о Косову и Метохији да и не говоримо. Књиге из библиотеке Корени установљене пре више година у…

Цео текст