За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 30. 9. 2025, Саво Штрбац: Живко Иванчевић са Дијанине листе
„Колега, да ли си прочитао чланак ’Скривани списак деце Козаре‘ ауторке Јелене Милић у данашњој Политици“, телефоном ме 19. септембра ове године пита београдски адвокат Милан Вуковић. На сличан начин Милан ми се обратио и 17. фебруара прошле године, када ме је питао да ли сам прочитао чланак „Србин, број… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вечерње новости, 31.10.2021, Јунаке народ затрпао цвећем и сузама – Како је српска војска ослобађала Београд 1. новембра 1918. године
Праскозорје 15. септембра 1918. године. На заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе, у рововима, на првој линији фронта, са припадницима српске Друге армије су регент Александар Карађорђевић и војвода Живојин Мишић, начелник штаба Врховне команде. Пробдели су целу ноћ са својим војницима и официрима. Положаји немачке и… РТ Балкан, 24. 10. 2025, Миломир Степић: Шта Србима данас значи Крајина?
Неретко се управо од политичара, научника, књижевника, новинара, филмских и ТВ стваралаца који су пореклом из Крајине, а докопали су се Београда и Новог Сада, може чути она позната самопоричућа и фаталистичка алиби-парола „Српско питање у Хрватској је решено, тамо Срба више нема“ Тек што је у сукоб Гази примирен,… Политика, 6. 9. 2025, Подсећање на великог добротвора дубровачког Србина Божу Бошковића
Велики добротвор, уважени дубровачки грађанин и честити Србин Божо Бошковић, чије је породично порекло из Ораховог Дола крај Требиња, рођен је 18. фебруара 1815. године у Дубровнику, где је његов отац Василије радио као терзија. Василије је у браку с Аном Петровић, женом из гледне православне дубровачке породице, имао синове…
Српски меморијал, Ipress Portal, Distrikt.rs, 2. 11. 2025, Од малог Париза до српског Вердена – На данашњи дан 1918, ослобођен Шабац у Великом рату
Шабац је у Првом светском рату претрпео страховита страдања и крвожедну освету аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу. Током Великог рата становништво Шапца је преполовљено, а град опустошен. Због великих страдања Шабац је одликован са три ратна ордена – француским Ратним крстом са палмом, чехословачким Ратним крстом и… Mинистарство одбране РС, 2. 11. 2025, Мајор Војин Танкосић [Видео]
Мајор Војин Танкосић 1880–1915. Војин Танкосић рођен je у селу Рукладе код Ваљева 28. септембра 1880. године. Када се породица преселила у Београд, Војин је у главном граду завршио шест разреда гимназије, а потом и Војну академију. По завршетку академије службовао је у 6. пешадијском пуку. Учествовао је у Мајском… Политика, e-Veritas, 29.10.2025, Саво Штрбац: Драганова мајка Ружица
Недавно је канцеларију “Веритасa” у Београду телефоном позвала Зорица Ј. из Обреновца замоливши ме да њеној пријатељици Ружици Павловић помогнем да сазна зашто јој се син Драган поново не јавља. Човек под именом Драган Павловић, рођен 1968. у селу Костојевићи код Бајине Баште, од оца Малеша и мајке Ружице, налазио… РТС, 9. 3. 2014, Од пропаганде до злочина [из Архиве] ’Србија у Великом рату‘ [Филм]
Срби су у аустроугарској штампи представљани као народ дивљака који „живи у ишчекивању крвопролића“ а Србија је приказана као земља ’краљеубица‘ и ’злочиначких завера‘. Негативан стереотип који је потрхрањиван годинама довео је до монструозних злочина над Србима у Мачви 1914. године. Убиство краља Александра и краљице Драге Обреновић није било… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 24. 11. 2024, Матеја Ненадовић: Прота коме су вјеровали и Карађорђе и Милош
Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путеве и код куће мирно седео и у мојој башти воће калемио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њи'; живео у свом благу и изобиљу и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао и' из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе ишчекивали су заповести из моји' уста и опет судба ме д[...]
![Печат, 6. 10. 2017, Борисав Челиковић: Сремци у Галипољу – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ [из Архиве] Интервју, други део](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30358-350x200-no.jpg)
Печат, 6. 10. 2017, Борисав Челиковић: Сремци у Галипољу – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ [из Архиве] Интервју, други део
Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар Стојан Новаковић који је крајем XIX века био српски посланик у Цариграду. Тек после балканских ратова чуло се да у месту Бајрамичу постоје неки Срби који желе да се врате у матицу
У наставку интервјуа са приређивачем Библиотеке „Корени“ Службеног гласника и главним[...]
Вечерње новости, 4. 10. 2024, Никола Жутић: Српске идеје на удару европских ревизиониста - Готово век ипо намеће се ’истина‘ загребачке историографске фалсификаторске школе
СРПСКА историјска наука није се у већој мјери бавила контроверзном „проказаном“ темом великосрпства – темом која у минулим епохама није наилазила на повољан одјек у југославенским али и српским државним, културним и научним институцијама.
У иностраној литератури и литератури (памфлетима) земаља из региона (српског окружења) углавном су биле у оптицају негативне оцјене о српској агресивној територијалној политици према новонасталим сусједним „нацијама“. Данас срећом нису у потпуности заборављени умни појединци, углавном анатемисани у историографији, који су национализам српства називали етно[...]
![Политика, 6. 9. 2025, Мајка туге, надања и бола – 109 година од победе на Кајмакчалану [In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29690-350x200-no.jpg)
Политика, 6. 9. 2025, Мајка туге, надања и бола – 109 година од победе на Кајмакчалану [In memoriam]
Сока Лолић из Мачванског Причиновића испратила је у рат четири сина. Милана, учесника албанске голготе, Ђурађа и Ивана, који су крај рата дочекали у заробљеништву. Најстаријег – Живадина – мајка није дочекала. Остала је дирљива прича у књизи Милана Шантића „Витези слободе“ из 1938. како је Сока чекала свог првенца, који је прошао кршеве Албаније, видао ране на Крфу, али није преживео 1916. годину – и Кајмакчалан.
Дошао је и крај ратовању. Раскаљаним друмовима враћали су војници, својима. Уморни, истим оним друмовима којима су у војевање отишли, остављајући очеве и мајке, жене и нејач. Група з[...]
![Компас инфо, Српство у Македонији, 11 / 24. 2. 2025, Свети Ђорђе Кратовац: Непоколебљиви сведок вере православне [На данашњи дан]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26236-350x200-no.jpg)
Компас инфо, Српство у Македонији, 11 / 24. 2. 2025, Свети Ђорђе Кратовац: Непоколебљиви сведок вере православне [На данашњи дан]
Ђорђе је рођен у Старој Србији, у вароши Кратову 1497. године, од родитеља Димитрија и Саре.
После описмењавања у родном месту, учио је златарски занат − постао кујунџија, а кад му је рано умро отац отишао је у „српски Средац” (потоњу Софију). У Средцу се настанио код тамошњег свештеника поп Петра (Пеје), и ту даље усавршавао златарски занат.
Турци су хтели насилно да га потурче
Пошто се прочуо по великој смерности и побожности, Ђорђа је посећивао неки муслимански „софта” (провокатор), који је са њим полемисао и убеђивао га да промени веру. Када је имао осамнаест година Турц[...]
