За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 19. 8.2025, Саво Штрбац: Самоиницијативно протеривање Крајишника
„Огромна вест: Након 30 година, председник невладиног удружења ‘Веритас’, Саво Штрбац, коначно је признао да су ‘крајишки Срби’ напустили Хрватску ‘самоиницијативно’ без контакта с хрватским снагама, а не зато што их је Хрватска протерала. Анте Готовина провео је седам година у притвору на темељу оптужнице да су Срби протерани из…
Искра, 30. 7. 2025, Владимир Умељић: Тисућгодишња култура и национ логораша
Данашња „За дом спремна!“ Хрватска жустро и консеквентно пориче Србоцид своје претходнице 1941-1945. Какве јаме а поготову некакви концентрациони логори?! Зар нису већ у време Првог светског рата постојали логори смрти за Србе у Аустро-Угарској – Нежидер, Добој, Јиндриховице, Болдогашоњ, Неђмеђер, Шопроњек, Арад, итд? А тек у Бугарској? Арханлиското, Варна,… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политика, 16. 9. 2023, Како је пробијен Солунски фронт: Јуриш у отаџбину и слободу [Мапа]
Навршило се 105 година од пробоја Солунског фронта, операције српске и савезничких војски која је пресудно утицала на завршетак Првог светског рата. Она је за последицу имала ослобођење Србије, Црне Горе и делова Аустроугарске у којима је живео наш народ. „Људи, Бугари беже… Беже Немци. Фронт је пробијен. Наша пешадија…
Српски меморијал, Политика, 5. 1. 2013, Холанђани трагају за српским гробовима [из Архиве] Мапа
Миодраг Гавровић, осамдесетједногодишњи земљорадник из Милочаја код Краљева пре два дана је тек, после више деценија, дознао шта се збило са његовим стрицем Милошем Гавровићем. Покрај спомен-обележја на месном гробљу те информације и смртовницу пружили су му политиколог Фабијан Вендриг из холандског града Ден Бош и Татјана Раковић из Београда,… Министарство одбране Републике Србије, 18. 9. 2025, Битка на Кајмакчалану [Видео]
Битка на Кајмакчалану август–септембар 1916. После реорганизације српске војске на Крфу и Бизерти, крајем априла 1916. године, отпочело је њено пребацивање на полуострво Халкидики у близини Солуна. Ту је 129.000 српских војника требало да прими артиљерију, стоку и другу опрему, а потом да поседне централни део фронта од Вардара до… СПОНА, 29.07.2025, Подсетник на војводу Глигора (Соколовића) Небреговског [In memoriam]
Наврши се 115 година од погибије великог српског војводе и бранича српске раје Глигора Соколовића. Погинуо је од стране Турака, након Младотурске револуције. Глигор Соколовић (Љамевић) – Небреговски (Небрегово, 17. јануар 1872 — Небрегово, 29. јул 1910) је био српски четнички војвода с краја 19. и почетка 20. века. Рођен… СРНА, 17. 9. 2025, Парастос за 16 убијених Срба у Сердарима [Мапа] На данашњи дан
Злочин у Сердарима један је од највећих и најстрашнијих у општини Котор Варош јер је почињен над цивилима, али рука правде још није стигла злочинце, истакнуто је на обиљежавању 33 године откако су припадници муслиманских снага убили 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцуз. Код спомен-обиљежја у селу Сердари… РТРС, Срна, 16. 9. 2025, Рушењем и пљачком бришу трагове постојања Срба у ФБиХ
У Федерацији БиХ ове године забиљежена су 72 напада на српску и имовину Српске православне цркве, а најновији примјер вандализма је уништавање надгробних споменика на православном гробљу у селу Печуј код Зенице, који су одољели турској и аустроугарској окупацији, али не и суровој данашњици у овом енитету, што је опасна… Политика, 6. 9. 2025, Мајка туге, надања и бола – 109 година од победе на Кајмакчалану [In memoriam]
Сока Лолић из Мачванског Причиновића испратила је у рат четири сина. Милана, учесника албанске голготе, Ђурађа и Ивана, који су крај рата дочекали у заробљеништву. Најстаријег – Живадина – мајка није дочекала. Остала је дирљива прича у књизи Милана Шантића „Витези слободе“ из 1938. како је Сока чекала свог првенца, који… Не заборављамо – Памтимо
e-Veritas, 20.6.2023, Саопштење поводом годишњице ликвидације припадника ТО РСК на Миљевачком платоу 21. јуна 1992.
Хрватска војска (ХВ) је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над 7 села.
Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требао започети у Шибенику, да би то исто јутро безобзирно напала српске положаје.
Био је то први већи напад војних снага РХ на Републику Српску Крајину (РСК) након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Вијеће безбједности УН-а 30. јуна исте године дон[...]
Политика, 5. 8. 2025, „Олуја” угасила и српска села у Федерацији БиХ
Хрватска војска је августа 1995. године прешла државну границу са Босном и Херцеговином и удружена са Бошњацима напала места где су живели Срби
Бихаћ – Десетине српских села у бихаћкој регији, данас Унско-сански кантону Федерације БиХ, опустело је августа 1995. године. Попаљене су куће, уништене цркве и школе, убијено или протерано становништво. Већина, која се придружила колони из Книна, Далмације и Лике, настанила се у Србији и Републици Српској, без могућности да се врате у завичај. Зато су српска села у општинама Велика Кладуша, Цазин, Босанска Крупа, Дрвар, Босанско Грахово, Ливно, Гламо[...]
СРНА, 4. 12. 2024, Обиљежене 32 године од прогона Срба из Гостовића и Жепча
У Модричи су данас обиљежене 32 године од прогона око 5.000 Срба са простора Гостовића код Завидовића и Љесковице, Бистрице и дијела Ловнице код Жепча.
Тим поводом служена је литургија у Цркви Свете Петке Параскеве, парастос, те положено цвијеће на спомен-обиљежје за 111 Срба погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Замјеник команданта батаљона "Гостовић" Рајко Божић рекао је да подручје површине више од 165 километара квадратних и 150 километара линије одбране, борци нису могли сачувати од вишеструко бројнијег непријатеља, због чега је донесена одлука о егзодусу становништва са овог про[...]
НОВОСТИ САЗНАJУ Споменик жртвама "Олуjе" у Београду
Вечерње новости | Р. Др. | 27. јануар 2015.
Србија добија прво обележје у спомен убијенима у РСК 1995. У плану две локације: Ташмајдански парк и простор на ушћу Саве у Дунав
СРБИЈА ће ускоро добити први споменик посвећен жртвама хрватске војне акције "Олуја" 1995. године, а обележје ће бити подигнуто на београдском Ушћу или код Цркве Светог Марка, сазнају незванично "Новости".
Како преносе наши извори, предлог за подизање овог белега патње нашег народа биће прослеђен Скупштини града Београда и очекује се да буде откривен најкасније до августа, када се навршавају две деценије од убиства 1.[...]
Стање Ствари, 15. 4. 2023, Здравко Крстановић: Гроб Владана Деснице
Онако како су у Крупи и Вишеграду одлетјеле бронзане главе Ћопића и Андрића, тако је у Исламу Грчком у прашину одлетјела и бронзана глава Владана Деснице. Још горе: оскрнављен је његов гроб
Двори Јанковића, у Исламу Грчком код Бенковца, у Равним Котарима, нису обичан комплекс здања на једном племићком посједу – они су драгуљна ризница историје и духовности не само далматинских Срба него и цијелог нашег народа.
Главно имање у Исламу Грчком и титулу кавалира (витеза) Св. Марка Стојан Јанковић (око 1635-1688) добио је инвеституром од 10. августа 1680. Генерални провидур тада је Антонио Барбар, [...]
