За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… РТРС, Срна, 24. 12. 2025, Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби
Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те… Српски меморијал, Глас Српске, СРНА, 19. 12. 2025, Преминуо водећи српски онколог Слободан Чикарић [In memoriam]
У Београду је у 90. години преминуо водећи српски онколог и дугогодишњи предсједник Друштва за борбу против рака професор др Слободан Чикарић, који се дуго година бавио посљедицама НАТО бомбардовања по здравље становништва Србије и проблемима обољевања од рака, потврђено је Срни у Институту за онкологију и радиологију Србије. Чикарић је… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Глас Српске, 11. 1. 2025, Небојша Мићић: У логору у Добоју била и два великана српског глумишта
У аустроугарском логору у Добоју отвореном 27. децембра 1915. године, према доступним подацима, страдало је више од 12.000 интернираца од њих 45 хиљада колико је кроз њега прошло. Услови живота били су крајње нехумани, логораши су претрпјели страшне патње, а аустроугарске власти спроводиле су драконске мjере, често дjелујући без икаквог… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
BalkanskaGeopolitika, 3. 6. 2020, Драгољуб Петровић: Дубровачка књижевност хрватска само уз фусноту [из Архиве]
Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су… НСПМ, 3. 12. 2012, Војислав М. Станојчић: Сад би да нам узму и писмо [из Архиве]
Тек што се због ослобађајуће пресуде ’херојима‘ Олује донекле стишало одушевљено дивљање домољуба диљем њихове ’лијепе‘, из Загреба је стигла нова потврда тачности изреке Јована Дучића да су „Хрвати најхрабрији народ на свету, не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде“: Хрватска академија знаности… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Kosovo Online, 26. 12. 2025, Ракочевић: Обрачун са српским језиком траје 25 година, Куртијева изјава врхунац дискриминације
Председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић оценио је за Косово онлајн да је позив премијера у техничком мандату Аљбина Куртија новинарима из српских редакција да питања постављају и на албанском врхунац дугогодишње институционалне дискриминације српског језика. „Постоји мали број тих несрећних закона овде у Приштини које Аљбин Курти није… ИН4С, Срна, 3. 1. 2026, Црни трећи јануар 1942. године [На данашњи дан]
Трећи јануар 1942. године остаје записан црним словима у историји српског народа – на тај дан нацистичке власти доносиле су уредбе које су значиле смрт и страдања за многе Србе. У Норвешкој је на тај дан нацистичка Њемачка основала 23 концентрациона логора кроз које је прошло више од 4.500 Југословена,… ИН4С, 27. 11. 2025, Бојић и Хенш разоткривају: Како је Њемачка фабриковала „масакр“ да би оправдала НАТО агресију – случај Рогово [Видео]
Снимак њемачке телевизије, у коме бивши посматрач ОЕБС-а високи полицајац Хенинг Хенш разобличава лажи Рудолфа Шарпинга, министра одбране Њемачке из периода НАТО агресије, отворио је поново једно од најмрачнијих поглавља западне пропагандне машинерије из 1999. Али у овој причи постоји још један свједок, али и кључни протагонист чија ријеч тежи… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 28.6.2016, Служен помен за младу краљеву војску
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ - Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт.
Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно од мјеста масовног страдања на подручју Калиновика, Зеленгоре и Фоче, гдје су без суђења убијани голобради припадници Југословенске војске у отаџбини, углавном из Шумадије.
Срђан Станковић, предсједник Борачке организације Фоча, која од 1998. године када је подигнут спомен-крст, сваке године на [...]
Вечерње новости, 30. 10. 2025, Три живота споменика сремским јунацима Великог рата: Камени орао у Батајници крије нестварну сагу о борби против заборава
КАМЕНИ орао испред Соколског дома у Батајници је споменик изгинулим српским добровољцима из овог дела Срема у Великом рату, али и сведочанство да сећање није безопасно и да увек има људи који су спремни да ризикују много да би га очували. Један од њих је Милутин Обрадовић, једини који је, недавно 13. октобра положио цвеће пред меморијалом.
- Пре тачно 40 година смо из, политичком директивом наређеног заборава отргли овај споменик - рекао нам је Обрадовић. - Те 1985. смо га свечано открили и по трећи пут вратили у живот. Потомци јунака су плакали од среће јер више нису морали да крију претке. [...]
СРНА, 18. 5. 2023, Обиљежене 24 године од убиства Срба у Прилужју
ПРИЛУЖЈЕ, 18. МАЈА /СРНА/ - У Прилужју су данас обиљежене 24 године од убиства шесторице Срба из тог највећег српског села уз пут Приштина-Косовска Митровица, нападнуте у подножју Чичавице, злогласног упоришта припадника терористичке ОВК.
Након парастоса и полагања вијенца на спомен-обиљежје, предсједник Привременог органа општине Вучитрн измјештеним у Прилужје Милан Костић је рекао да је овај споменик чувар истине о страдању Срба, а да ће у наредних годину дана бити изграђен меморијални парк страдалим Вучитрнцима.
Костић је навео да садашње спомен-обиљежје опомиње све Вучитрнце, посебно[...]
Српски меморијал, 2. 6. 2025, Александар Динчић: Страдање српских школа и учитеља у Јужној Србији за време окупације (1915-1918)
ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ ПО УСПОСТАВЉАЊУ ВОЈНО-ИНСПЕКЦИЈСКЕ ОБЛАСТИ „МОРАВА“ И „МАКЕДОНИЈА“
Крајем новембра 1915. године удружене бугарско-немачко-аустроугарске снаге завршиле су операције против српске војске на Косову и Метохији, потисли је у Македонију где су у децембру наставили Бугари да је потискују. Тиме су борбе у Јужној Србији и Македонији биле окончане. Започео је трогодишњи период непријатељске окупације.
Бугарска је наређењем главног заповедника генерала Николе Жекова од 17/30. новембра 1915. године, окупиране области поделила на две војно-управне целине: војно-инспекцијска обл[...]
Глас Српске, 29. 9. 2024, Ристо Милићевић: Од правника до герилца у акцијама високог ризика
Био је понедјељак, 5. октобар 1908, пријатан ранојесенски дан у Београду.
Међутим, негдје иза 16 часова, испред тадашње редакције „Политике“ на Теразијама, комешала се повелика група људи која је сваког трена нарастала, привлачећи као магнет пролазнике. Још из далека чули су се гласни повици, а у ваздуху је зујала нека напетост. Није било дилеме да је у питању некакав протест.
Видно револтирана маса ишла је ка споменику кнезу Михаилу. На челу енергично корача накостријешени Бранислав Нушић, поред њега вјешто удара добош Андрија, цал-келнер из „Балкана“, бивши војни добошар. Десно од њих, са [...]
