Српска историја, 19. 1. 2021, Проф. др Драгољуб Петровић (†2024) о српској историји и језику [из Архиве] In memoriam

Професор др Драгољуб Петровић Фото: Youtube, screenshot За сајт Српска историја говори угледни српски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић. Специјалност му је дијалектологија. Написао је 20-ак (ауторских и коаутоских) књига међу којима и: O говору Змијања, Говор Баније и Кордуна, Српски језички заперци, Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола, Фонологија српског језика (са…

Цео текст

РТ Балкан, 24. 10. 2025, Миломир Степић: Шта Србима данас значи Крајина?

Историјска мапа Војне границе Аустријског царства (Аустроугарске) у 19. веку (Karte der österreichischen de:Militärgrenze aus dem 19. Jahrhundert) обележена црвеном контурном линијом, позната и као Крајина и Војводина. Фото: Wikipedia, 2004, корисник de: Plp, рев. корисник: Никола Смоленски (клик за увећање) Неретко се управо од политичара, научника, књижевника, новинара, филмских и ТВ стваралаца који су пореклом из Крајине, а докопали су се Београда и Новог Сада, може чути она позната самопоричућа и фаталистичка алиби-парола „Српско питање у Хрватској је решено, тамо Срба више нема“ Тек што је у сукоб Гази примирен,…

Цео текст

Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ – Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе

Срби (сережани) граничари у Славонији и Срему, половином 19. века Фото: Вечерње новости, Музеј војне и ратне повијести Пакрац ФБ налог ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница. Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози…

Цео текст

Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса – Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]

Треће заседање АВНОЈ-а, Београд, 3. август 1945. Фото: Музеј Југославије, Wikimedia Commons, CC BY SA 30 Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе. Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање…

Цео текст

Политика, 18-21. 3. 2025, Саво Штрбац: Три деценије од нестанка Републике Српске Крајине

Организатори Међународног научног скупа ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘, јул 2025. Фото: ДИЦ Веритас, илустрација

У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином 2025. одржи Међународни научни скуп под називом “30 година по завршетку рата на подручју…

Цео текст

Политика, 14. 2. 2025, Јован Пејин: Војводина, сто година после и још о нечему

Јован Пејин Фото: Нешто ново, Youtube, screenshot

Збуњени Срби 1945, ратом, геноцидом и грађанским ратом проглашеним за револуцију нису приметили да им је натурен федерализам у наднационалном облику. Овај федерализам, тобож, на идеолошкој основи поништио је одлуку о уједиењу српских и осталих југословенских земаља 25. новембра у Новом Саду – 1. децембра 1918.у Београду. Није тада примећено…

Цео текст