Искра, 18. 5. 2026, Владимир Умељић: Чему узбуђивање око Крсне Славе?

Лудвиг Салватор (1847–1915) „Срби на Јадрану“ (Праг, 1879), насловна страна збирке 45 литографија аустријског надвојводе Л.Салватора, мушка српска ношња из Карлобага Извор: ludwigsalvator.com „Министарство културе и медија Републике Хрватске донијело је 20. априла 2026. године одлуку којом се „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика” проглашава културним добром и уписује на заштићену листу под бројем Z-7985. (…) У самом опису обреда појављују се сви кључни елементи: свијећа, жито,…

Цео текст

Печат, 8. 5. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Од Задра до Скадра [VII]

Задар: Тржница у центру града (едно време Трг Јанковић Стојана), римски Стуб срама, у позадини црква Светог Илије, око 1900. Фото: стара разгледница, Wikimedia Commons Миром у Кампоформију 1797. настало је ново стање и за православну Далмацију, али се француска управа није у почетку бавила њеном судбином. Тек после битке код Аустерлица Хабсбуршка монархија, заклети заштитник паписта, морала је да Наполеону сасвим препусти Далмацију, али католички фратри, који нису хтели да чују за француске слободе,…

Цео текст

Печат, 27. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Немањићи у Далмацији [II]

Манастир Крка (~1350) Фото: Wikimedia Commons, Zrno, CC BY 3.0 rs Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Двехиљадегодишњи континуитет хришћанске цркве у Далмацији, од апостолског доба до данас, у најужој је вези са српском државом и црквом дуго пре настанка самородних српских краљевина и црквене аутокефалије у немањићко…

Цео текст

Вечерње новости, 1. 2. 2026, Да ли турски војни музеј крије ’српски мач‘ Обилића: Барон де Тот оставио сведочанство да је оружје којим је убијен султан Мурат лично видео

Милош Обилић убија султана Мурата, илустрација у к. Историја Пола Рајката (Paul Rycaut), 1694 Фото: Wikimedia Commons БАРОН Франсоа де Тот, француски официр, дипломата и шпијун, војни саветник султана Мустафе Трећег и Абдула Хамида Првог видео је око 1769. мач Милоша Обилића и сведочанство о томе оставио у својим мемоарима, наводи се у многим радовима турских научника. То судбинско оружје које је зауставило „гази рат“, османску верзију…

Цео текст

BalkanskaGeopolitika, 3. 6. 2020, Драгољуб Петровић: Дубровачка књижевност хрватска само уз фусноту [из Архиве]

Дубровник: Гундулићев трг, крај 19. или почетак 20. века Фото: архивска разгледница. 1903, Слободна Херцеговина Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су…

Цео текст

НСПМ, 3. 12. 2012, Војислав М. Станојчић: Сад би да нам узму и писмо [из Архиве]

Резултати пописа становништва Дубровника, Далмација, Беч 1908. Reichsräte vertretenen Königreiche und Länder, Bd. 14 Dalmatien, Wien 1908 Тек што се због ослобађајуће пресуде ’херојима‘ Олује донекле стишало одушевљено дивљање домољуба диљем њихове ’лијепе‘, из Загреба је стигла нова потврда тачности изреке Јована Дучића да су „Хрвати најхрабрији народ на свету, не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде“: Хрватска академија знаности…

Цео текст