Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса – Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]

Треће заседање АВНОЈ-а, Београд, 3. август 1945. Фото: Музеј Југославије, Wikimedia Commons, CC BY SA 30 Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе. Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање…

Цео текст

Вечерње новости, 29. 10. 2024, Васа Казимировић: Одлукама АВНОЈ-а у Јајцу утрт пут хрватској држави: Тежак положај Срба у Македонији, од њих стварали Македонце

Сулејман Филиповић, пуковник усташке војнице НДХ, а затим генерал НОВЈ ЈБ Тита и потпредседник Другог заседања АВНОЈ-а, дискутује о реферату ЈБ Тита, Јајце, НДХ, новембар 1943. Фото: ФБ, Титова Југославија НА ОСНОВУ чињенице да су само у Србији створене аутономне покрајине, Веселин Ђуретић је закључио да је „авнојски концепт био у основи и у појединостима постављен тако да изазове пропартизанску поларизацију несрпских снага. На оваква тумачења упућивало је Титово руководство, јер је своје федералне концепције представљало као прави ударац велико-…

Цео текст

Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]

Прво заседање АВНОЈ-а, Бихаћ, Независна Држава Хрватска, 26-27, новембар 1942. године Фото: Википедија, Музеј револуције народа Југославије, Znaci.net, crop Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,…

Цео текст

Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]

Београд: 27. март 1941. Фото: Погледи, Војни музеј Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време,…

Цео текст

СРНА, 21. 5. 2022, Документ Хрватске академије „безобразлук и уцјена“

Академик Василије Крестић писао предговор књиге Фото В. Данилов В. новости

БЕОГРАД, 21. МАЈА /СРНА/ – Академик Василије Крестић оцијенио је да документ хрватске Академије науке и умјетности у ком тражи да Србија прије уласка у ЕУ испуни низ захтјева, између осталог да се одрекне „великосрпске пропаганде“, „мита о Јасеновцу“ и односа према Алојзију Степинцу, представља апсолутну уцјену и безобразлук. Крестић…

Цео текст

Вечерње новости, 21. 5. 2022, Одрекните се мита о Јасеновцу: ХАЗУ усвојила документ којим тражи да Србија пре уласка у ЕУ испуни списак услова

„Пакао Независне Државе Хрватске“, Карловац, 10.4.1942. године Фото: Хрватски сликописни тједник, screenshot

АКАДЕМИЦИ из Хрватске академије науке и уметности усвојили су Документ о заштити хрватских националних интереса, везано за улазак земаља региона у Европску унију. Да би Србија наставила процес евроинтеграција, између осталог, од наше земље се захтева да престане са „подстицањем непријатељства према Хрватској, да се одрекне од великосрпске пропаганде, као…

Цео текст