Политика, 6. 9. 2025, Подсећање на великог добротвора дубровачког Србина Божу Бошковића

Божо Бошковић (1815-1879), трговац из Дубровника, чувар српског имена и православља у граду под Срђем Фото: Wikimedia Commons, лексикон Знаменити Срби из 19. века, Библиотека града Београда, јавно власништво

Велики добротвор, уважени дубровачки грађанин и честити Србин Божо Бошковић, чије је породично порекло из Ораховог Дола крај Требиња, рођен је 18. фебруара 1815. године у Дубровнику, где је његов отац Василије радио као терзија. Василије је у браку с Аном Петровић, женом из гледне православне дубровачке породице, имао синове…

Цео текст

ИН4С, Митрополија, 24. 10. 2025, Одговор Србије и Црне Горе на анексију Босне и Херцеговине – 24. октобар 1908. [На данашњи дан]

Мапа Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине, крај 19. века Фото: Митрополија црногорско-приморска На данашњи дан, 24.октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између Црне Горе и Србије, којим је изражена одлучност обије државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума надлежних…

Цео текст

Глас Српске, 4. 10. 2025, Страдање херцеговачких Срба у Великом рату: Терор који су покушали да заташкају

Егзекуције Срба у Херцеговини, Гацко, Први светски рат Фото: Музеј Херцеговине, Требиње Тог 26. септембра 1915. освану над Мостаром ведро недјељно јутро, без облачка на свијетлом небу. Ништа није говорило да је тај лијепи дан одређен за умирање и да ће се црни косач за који сат надвити над Неретву и наставити жетву српских глава, која широм Херцеговине траје већ дуже од…

Цео текст

Глас Српске, 3.10. 2025, Насљеђе српског народа заштићено – рестаурација Чајничког јеванђеља и одбрана културе

Чајничко јеванђеље Фото: Политика, Комисија за очување споменика БиХ Кроз зборник „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља“, раскринкан је покушај приказивања свих српских рукописа из савремене БиХ као „босанских“, кад већ не могу бити утврђени као „јеретички“ кроз одвајање од српског културног корпуса. Каже то члан Комисије за очување националних споменика БиХ из Републике Српске…

Цео текст

Печат, 6. 10. 2017, Борисав Челиковић: Сремци у Галипољу – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ [из Архиве] Интервју, други део

Из сеобâ галипољских Срба око 1920. године Фото: Вечерње новости, Борис Субашић, приватна архива Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар…

Цео текст

Нови Стандард, 17. 9. 2025, Срђа Трифковић: Усташтво и фашизам: Привид идентитета

Срби у хрватском усташком логору Стара Градишка, мајке са децом у очекивању тријаже, 1942. Фото: Архива ЈУСП Доња Градина, Wikimedia Commons, PD Питaњa којa потеже феномен устaшког покретa упоредива су сa феноменом нацизма и утопијског нихилизма Трећег Рајха, никако не италијанског или ма ког другог фашизма. Разлика је, коначно, и у чињеници да је усташко наслеђе данас далеко живље од фашизма Ова тема неминовно покреће вазда отворена питања како и зашто се…

Цео текст